Fotografija retko viđenog, i još ređe fotografisanog afričkog crnog leoparda napravljena je nedavno u Keniji.
Mada je nije fotografisao hrabri snimatelj ležeći u žbunju u sred mrklog mraka najdivljije kenijske divljine, već je napravljena zahvaljujući foto aparatu sa senzorom pokreta, to ipak ne umanjuje njenu vrednost. Kako su objavili brojni svetski mediji, ovo je prva fotografija crnog leoparda napravljena u Africi u poslednjih 100 godina.
Šta je uopšte tako posebno u vezi crnih afričkih leoparda?
Crni leopard je prirodna varijacija, a njegov takozvani melanizam (crna boja), koji se može videti ne samo kod mačaka, već i kod ptica, zmija, kornjača, pasa, veverica, pa i nekih biljaka, uglavnom je nasledan. On je suprotan od albinizma koji je takođe redak među životinjama mada je sam pojam “albino” dosta poznatiji. Melanitske životinje su crne, preterano pigmentisane, a naučnici objašnjavaju da su one najčešće proizvod adaptacije – crni leopardi (poznati i kao crni panteri) bolje se kriju u lovu, a njihovo krzno absorbuje više toplote, pa su bolje adaptirani na život u hladnijim predelima. Neki istraživači tvrde da su ženke crnog pantera otpornije na viruse.
Aparat kojim je uslikan panter na fotografiji pripada Vilu Burardu Lukasu, poznatom britanskom fotografu divljine koji je još u detinjstvu bio fasciniran pričama o crnom leopardu – i od tad želi da ga uslika. Ispostavilo se da je imao ludu sreću. Ubrzo po dolasku u kamp divljine Laikipija, uspeo je da “ulovi” ovu gotovo mitsku životinju, za njega nedostižnu i najlepšu.
Kako Lukas – koji je ovih dana u centru pažnje brojnih velikih medija – navodi na svom blogu, niko njemu poznat nikad nije uživo video crnog afričkog leoparda. O ovoj životinji se govorilo samo u “lovačkoj priči”. Crni leopardi viđani su neretko u Aziji, pa je čak i Lukas imao prilike da jednog takvog vidi i fotografiše iz daleka tokom putovanja u Indiju. Međutim, uvek se nadao da će nekad imati priliku da vidi crnog afričkog leoparda koji je, bar što se Lukasa tiče, bio mitsko biće. Čim je načuo da su takvi leopardi viđani u Laikipiji, spakovao se i krenuo.
Po dolasku u Laikipiju, oazu divljine u kojoj žive slonovi, žirafe, nilski konji, zebre, lavovi, divlji psi, hijene i mnoge druge životinje, Lukas je na sve strane po kampu postavio kamere sa blicem i senzorom pokreta, a posebno oko staza kojim se, kako je čuo, uglavnom kreću leopardi. Ali, hoće li neki od uslikanih biti crni?
Svakog jutra je proveravao fotografije uslikane tokom noći, nadajući se crnom leopardu, ali se ispostavilo da su kamere uglavnom aktivirale hijene koje su prolazile istim stazama. Zatim, jednog dana, na poslednjoj kameri, spazio je crnilo i par svetlećih očiju.
To je Lukasu dalo novi podsticaj – sad je znao da njegov leopard zaista postoji i da je kamere postavio na pravo mesto. Na njegovu žalost, na fotografijama je bio i jedan pegavi “obični” leopard koji je izgleda proganjao crnog.
Ali jedne noći punog meseca, Lukas je uspeo da napravi sada već slavnu fotografiju pred vama, za koju je “National Geographic” napisao da je “prvo naučno dokumentovanje takvog stvorenja u Africi u, poslednjem veku”. Nije vam izneverio očekivanja, zar ne?
M. Đ.
—–
FOTO: Burrard-Lucas Photography, Burrard-Lucas.com