Možemo li upravljati onime što nije lako merljivo? Šta se dešava kad pokušamo da izmerimo vredne stvari koje su kompleksnije poput kiše, reke, močvare ili biodiverziteta?
Foto: Profimedia
Proizvodi kao što su kafa, pamuk i ulje su roba kojom se trguje ali i koju merimo, o kojoj pregovaramo i čiju cenu određujemo na osnovu zahteva tržišta, ponude i potražnje.
No, šta se događa kada pokušamo da izmerimo vredne stvari koje su kompleksnije,koje nisu ni roba niti vlasništvo pojedinca i kojima se ne trguje, kao što su kiša, reke, močvare ili biodiverzitet?
Usluge ekosistema vezanih za vodu su brojne i uključuju prečišćavanje zagađenih voda u močvarama, zaštitu obala od ekstremnih vremenskih uslova koju pružaju mangrove, zadržavanje viška vode u plavnim područjima i čuvanje velikih zaliha vode u jezerima – sve ove usluge vrše funkciju „infrastrukture“
Ovde nije reč o inženjerskim rešenjima, već o zelenoj, prirodno oblikovanoj infrastrukturi.
Prepuštanje toku ili saradnja sa prirodom može da unapredi rezultate inženjerskih rešenja i značajno uveća finansijsku dobit.
Costanza et al. su procenili korist koju društvo ima od zelene infrastrukture za vode na 29 trilliona dolara godišnje (procenjena vrednost za močvare – priobalje/mangrove, ritove/plavna područja, reke i jezera, na osnovu 2011 područja i imajući u vidu vrednost dolara iz 2007).
Usluge koje pruža zelena infrastruktura unapređuju način na koji uzgajamo hranu, stvaramo struju i obezbeđujemo vodu za gradove. Istovremeno vrše značajne biohemijske procese i obezbeđuju staništa i opstanak vrsta u našoj okolini.