Jedino pravilo koje morate da poštujete jeste da šator postavite bar 70 metara od nečije privatne kuće.
“Divlje” kampovanje zabranjeno je u većini evropskih zemalja. Podizanje šatora u netaknutoj prirodi ili na nekoj drugoj neoznačenoj lokaciji za ovakvu vrstu zabave protivzakonit je čin za koji se naplaćuju kazne. Posebno je teška povreda zakona ako se odlučite na kampovanje u parku prirode ili u nacionalnom parku, gde bi paljenje logorske vatre moglo da dovede do nezamislivih šteta.
Ovakva pravila, međutim, ne važe baš u celoj Evropi, piše Pun kufer. U Švedskoj je na snazi svačije pravo – zakon koji dozvoljava lokalnom stanovništvu, ali i gostima, da šetaju, da voze bicikl, skijaju ili klizaju po celoj državi. Izuzetak od pravila su samo dvorišta u privatnom vlasništvu.
Svačije pravo u Švedskoj se praktikuje od srednjeg veka, a deo je i njihovog ustava. Iako imaju čak 30 nacionalnih parkova, Šveđani veruju i da svako ima pravo da kampuje gde god poželi bez ikakvih finansijskih naknada.
Jedino pravilo koje morate da poštujete jeste da šator postavite bar 70 metara od nečije privatne kuće. Naravno, ne smete da zaboravite na ponašanje u skladu s prirodom, pa mesto na kojem kampujete treba da ostavite u istom stanju u kakvom ste ga zatekli.
Allemansratt se naziva još i pravo na lutanje, a osim u Švedskoj, ono se praktikuje i u Finskoj, Norveškoj, na Islandu, ali i u baltičkim zemljama Estoniji I Litvaniji.
I ne, loši vremenski uslovi ih ne sprečavaju u istraživanju i rekreaciji. Severnjaci veruju i vole da kažu da “ne postoji loše vreme, već samo loše odevena osoba”. Oni kampuju i u estremnim situacijama usred zime dok pada sneg ili kiša, a temperature su debelo ispod nule.
B 92