Foto: Getty Images
Pionirka avijatičarka i inspirativna osoba, Amelija Erhart, prva je žena koja je sama preletela Atlantski okean i postavila mnogo drugih rekorda tokom karijere.
Njen nestanak 1937. godine tokom pokušaja da obiđe svet avionom rastužio je obožavaoce širom SAD-a i širom sveta. Njena javna karijera trajala je manje od jedne decenije (1928-1937), ali je ona koristila svoju slavu kako bi promovisala dva cilja koja su joj bila draga: unapređenje komercijalne avijacije i poboljšaljenje položaja žena.
Erhart simbolizuje američku fasciniranost avijacijom 1920-ih i 1930-ih godina. Poput Čarlsa Lindberga, ona je postala nacionalno popularna zbog svojih istraživanja u vazduhu. Njeno skromno ponašanje i kratka, neuredna kosa učinile su je savršenom heroinom u vremenu koje bilo sve više bilo izloženo medijima.
Ceo Amelijin život bio je obeležen određenom neumornošću. Godine 1928. pronašla je svoj poziv kao socijalna radnica u Bostonu koja je letela u slobodno vreme. Kada ju je njujorški izdavač Džordž Palmer Patnam pitao da li želi da bude prva žena koja će preleteti Atlantik, ona je spremno potvrdila.
Let juna 1928. od Njufoundlenda do Buri Porta u Velsu učinio ju je zvezdom, iako je ona istakla da je bila samo saputnik – „vreća krompira“ koja je pravila društvo. Kada je sama preletela Atlantik 1932, ponovo kao prva žena koja je to uradila, dokazala je svetu, i još važnije, samoj sebi, da 1928. nije bila uzaludna.
Nakon leta 1928. Amelija je pretvorila svoj hobi u karijeru. Kao predavač, spisateljica i potpredsednica avionske industrije, ona je širila svoju poruku da bi letenje moglo uskoro da postane deo svakodnevice. Mnogi od njenih poznatih letova, 1932. prelazak Atlantika, njen solo let 1935. od Havaja do Kalifornije, 1937. pokušaj obletanja oko sveta, pospešili su uvođenje komercijalnih letova.
Njenu karijeru vodio je Patnam za koga se udala 1931, veza koja je bila koliko ljubavna toliko i poslovna. Amelija je zadržala svoje ime profesionalno i nije planirala da ima decu. Javno je nastavila da se identifikuje sa feminizmom i bila je prva predsednica organizacije žena pilota „Devedeset devet“.
Amelia Erhart je imala poetično poštovanje prema letenju i letela je jer je želela, što je prema njenom individualističkom mentalnom sklopu bio najbolji razlog od svih. Bila je oduševljena kada joj je Purdo Univerzitet, na kome je bila avijatičarski konsultant i karijerni savetnik za žene od 1935, ustupio model aviona Lokid Elektra koji je bio toliko napredan da ga je ona zvala „leteća laboratorija“.
Sada je mogla da zadovolji svoju ambiciju da leti oko sveta. Prvi pokušaj u martu 1937. završio se prerano kada se avion srušio prilikom poletanja na Havajima. Drugi pokušaj nastupio je dva meseca kasnije, ovoga puta letela je u pravcu zapada prema istoku. Drugog jula 1937. u toku najtežeg dela puta između Nove Gvineje i malog ostrva Hovlend usred Pacifika, Amelija Erhart i njen navigator Fred Nunan su nestali.
Okolnosti u kojima je nestala su i dalje izvor spekulacija. Da li je ona bila špijun na misiji u ime Frenklina Ruzvelta? Da li je sletela na napušteno ostrvo i postala japanska zatvorenica? Većina dokaza ukazuje na to da je njenom avionu ponestalo goriva negde u blizini Hovlend ostrva i da je ubrzo potonuo. Ali, budući da je ova avijatičarka još uvek popularna tema, potraga za Amelijom Erhart se nastavlja.
Prevela: Dejana Dodik, iserbia
Izvor: History.com