Foto: Pixabay / composita
Evo šta ja radim da bih ustala rano ujutro i vežbala – i dobro se osećala zbog toga.
Oduvek više volim da vežbam ujutro. Mnogi prijatelji mi kažu da žele da i oni budu ranojutarnji vežbači „kada porastu” i pitaju se kako je moguće da ja to stvarno volim. Da budem iskrena, jutarnje vežbanje mi nikada nije bilo problem. Znam da ću uveče samo želeti da spremim večeru i udobno se smestim na sofu sa svojim verenikom, a i tako sam ranoranilac. Ali to ne znači da mi je oduvek bilo lako.
Iako mi rano ustajanje obično nije problem, često moram da napravim plan i uložim veliki trud da bih vežbala rano ujutro. Tokom karijere sam promenila mnogo poslova, od kojih su neki zahtevali duže ili komplikovanije putovanje do posla. Ponekad mi je bilo teško da ustanem ako je to trebalo da bude baš rano. Morala sam da podsećam samu sebe da to radim samo tri puta nedeljno, a da druga dva radna dana mogu da spavam duže.
Kad sam radila u kancelariji, svakako da je bilo dana kada sam se osećala kao zombi posle jako ranog ustajanja . Srećom, sada imam slobodu da vežbam kad hoću, zahvaljujući činjenici da sam već skoro godinu dana „slobodnjak”. Ali se i dalje pridržavam rasporeda – obično sam na vratima spremna za jutarnje trčanje u 7h, tako da mogu da počnem radni dan u 9h.
Evo sedam navika koje sam tokom godina usvojila kako bih mogla da vežbam rano ujutro – i dobro se osećam zbog toga.
1. Uvek unapred spremim odeću za trčanje uveče.
Predlažem čak i da spavate u njoj ako možete to da podnesete. Ja sam to često radila zimi dok sam živela u Njujorku, jer nisam htela da žrtvujem dragoceno vreme za spavanje. Takođe je teže odustati kad je napolju mraz ako ste već obučeni i spremni da krenete.
2. Idem rano na spavanje.
Zvuči tako očigledno, ali budimo iskreni: čak i ako ne vežbate ujutro, nemate šta da radite ispred TV-a do kasno u noć ako ujutro treba da budete u kancelariji (i onda se kajete jer ste celog sledećeg dana pospani). Za mene je već godinama sasvim normalno da legnem u pola jedanaest ili jedanaest uveče da bih ustala u pola sedam ujutro. Poštedeću vas predavanja zašto je bitno spavati dovoljno, ali verujte mi da nećete zažaliti ako usvojite ovu naviku tokom radne nedelje.
3. Budilnik ne podešavam na snooze .
Nikad nisam bila od onih što bi još malo da dremnu ujutro. Jednom rečju, podesim budilnik da ne zvoni sa odlaganjem i to mi omogućava da se držim plana vežbanja za taj dan. U protivnom skraćujete vreme potrebno za vežbanje i veća je šansa da ćete odustati, a onda ćete imati osećaj da ste protraćili vreme jer i tako se nećete osećati odmornim.
4. Uvek imam vremena za kafu.
Bez toga ne mogu. Nisam sigurna da li bi mi jutarnje vežbanje bilo tako lako da ne znam da me posle čeka uživanje u šolji kafe. Pijem kafu dok proveravam mejlove i spremam se, što mi pomaže da se oslobodim pospanosti pre nego što krenem.
5. Vežbam uz izlazak sunca.
Ako imate sreće da ne morate da budete na poslu jako rano i da vam radno mesto nije toliko daleko, planirajte da trčite uz izlazak sunca. Uživaćete u prelepom prizoru, i to u doba dana koje je najprijatnije za trčanje (naročito leti), a uvek ima mnogo ljudi u blizini pa će vam biti lakše ako vas trčanje po mraku čini nervoznim.
6. Ponekad trčim u društvu.
Veće su šanse i za vas i za vaše prijatelje da izađete i trčite po mraku ako ste solidarni. Neki moji bliski prijatelji su imali toliko nepredvidivo radno vreme da je jutarnje trčanje jednom nedeljno bilo jedino vreme kada smo se viđali. Ne biste verovali kako 45 minuta trčanja brzo prođe dok pričate šta ima novo u vašem životu. Kako da se ne radujete tome?
7. Uvek me čeka spremna „poslastica za oporavak”.
Ako posle vežbanja jurite da se spremite za posao i u narednih par sati ne pojedete nešto, velike su šanse da se posle toga na brzinu prejedete. Ja obično doručkujem posle tuširanja ili za radnim stolom, ali znam da je odmah posle vežbanja dobro uzeti nešto. To može da bude ledena kafa, čokoladno mleko, osvežavajući smuti itd, i taj napitak za oporavak će učiniti da celog dana budete u dobroj formi.