Simon Barlam predvodi tim Italije u paraplivanju u Parizu, foto: Getty Images
Pariz je ugostio oko 4.500 sportista iz celog sveta koji se takmiče na prvim Letnjim paraolimpijskim igrama. čiji domaćin je Francuska.
Piše: Elizabet Hadson
Tokom 11 dana, takmičari se nadmeću u 22 sporta za 549 zlatnih medalja.
Na igrama učestvuju iskusne međunarodne zvezde, koje će pokušati da poboljšaju njihove rezultate, ali i sportisti kojima je ovo prvo učešće na najvažnijem sportskom događaju i koji žele da ostvare značajan uspeh.
BBC sport predstavlja neke od sportista koji se nadaju da će zablistati na Paraolimpijskim igrama 2024, koje su počele u četvrtak, 29. avgusta.
Simon Barlam (Italija) – paraplivanje
Barlam je najzaslužniji što je Italija postala sila u paraplivanju.
Ovaj 24-godišnjak iz Milana, koji je rođen sa jednom kraćom nogom zbog problema sa kukovima, u detinjstvu je proveo mnogo vremena u Parizu gde je imao niz operacija.
Nakon što je počeo da se bavi plivanjem u 14. godini, prvi nastup na međunarodnom takmičenju imao je na Svetskom prvenstvu 2017. godine u Meksiku, gde je postao vodeći plivač u kategoriji S9.
Barlam kaže da je imao problema na njegovim prvim Paraolimpijskim igrama u Tokiju, gde je osvojio zlatnu, dve srebrne i bronzanu medalju.
Na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu u Mančesteru, u Engleskoj, pobedio je u šest trka, i veliki je favorit za osvajanje novih zlatnih medalja u Parizu.
Didi de Grut (Holandija) – tenis u kolicima
Didi de Grut je svetski broj jedan u singlu i dublu, foto: Getty Images
Holanđanke godinama dominiraju tenisom u kolicima, a Didi de Grut je njihova najnovija zvezda.
Ova 27-godišnjakinja je broj jedan na svetu i u singlu i u dublu.
Na Paraolimpijskim igrama u Tokiju osvojila je zlato u singlu i sa Anikom van Kut u dublu.
Rođena je sa kraćom desnom nogom, a tenis u kolicima počela je da igra kada je imala sedam godina, i dominira od 2017. godine.
Ona je prva teniserka koja je osvojila tri uzastopna takozvana zlatna slema – sve grend slemove u sezoni.
Među njenim mnogobrojnim trofejima je pet titula u singlu i šest u dublu na Rolan Garosu, gde se i održavaju takmičenja u tenisu u kolicima.
Ranije ove godine, proglašena je najboljom sportistkinjom sa invaliditetom u svetu, čime je ponovila uspeh njene sunarodnice Ester Verger, koja je tu nagradu dobila 2002. i 2008. godine.
Marsel Hug (Švajcarska) – paraatletika
Marsel Hug je osvojio četiri zlatne medalje na Paraolimpijskim igrama u Tokiju, foto: Getty Images
Zbog srebrne kaciga dobio je nadimak Srebrni metak, ali mu zlato uopšte nije strano.
Kao jedna od zvezda u njegovom sportu, ovaj 38-godišnjak se nada da će u Parizu obogatiti riznicu u kojoj već ima šest paraolimpijskih titula.
U Londonu 2012. godine, Hug je bio drugi u maratonu T54 iza Britanca Dejvida Vira, ali je pobedio četiri godine kasnije u Rio de Žaneiru, gde je osvojio i prvo zlato u trci na 800 metara.
Na Paraolimpijskim igrama u Tokiju je osvojio četiti zlatne medalje – na 800, 1500 i 5000 metara i u maratonu, sve u kategoriji T54, a na prošlogišnjem Svetskom prvenstvu u Parizu zlatnoj kolekciji je pridodao još tri medalje.
Hug je takođe višestruki pobednik gradskih maratona u Londonu, Njujorku, Bostonu, Čikagu, i Berlinu.
Oksana Masters (Sjedinjene Države) – parabiciklizam
Oksana Masters se prvo takmičila u veslanju a sada se nadmeće u parabiciklizmu i nordijskom skijanju, foto: Getty Images
Masters je prevazišla mnoge traume pre nego što je postala zvezda i letnjih i zimskih paraolimpijskih igara.
Rođena je u Ukrajini 1989. godine sa višestrukim urođenim nedostacima, tri godine posle katastrofe u černobiljskoj nuklearnoj elektrani.
Nakon što su je napustili njeni biološki roditelji, odvedena je u sirotište, gde su je redovno tukli i zlostavljali, u kojem je živela do njene sedme godine, kada je usvojila Amerikanka Gej Masters.
Amputirane su joj obe noge iznad kolena i imala je operaciju ruku.
Sportsku karijeru je počela u veslanju i na Paraolimpijskim igrana u Londonu 2012. godine osvojila je bronzanu medalju, a zatim je prešla na parabiciklizam i nordijsko skijanje.
Na Zimskim paraolimpijskim igrama 2018. u Pjongčangu, u Južnoj Koreji, osvojila je dve zlatne medalje, a četiri godine kasnije u Pekingu, osvojila je još tri olimpijska zlata u nordijskom skijanju i biatlonu.
Prošle godine je objavila autobigrafsku knjigu u kojoj je otkrila njenu mučnu i tešku životnu priču.
Markus Rem (Nemačka) – paraatletika
Trenutni svetski rekord Markusa Rema u skoku udalj iznosi 8,72 metara, foto: Getty Images
Rem je veliki favorit u Parizu za osvajanje četvrte zlatne paraolipijske medalje u skoku udalj.
Remu je desna noga amputirana ispod kolena zbog nezgode tokom skijanja na dasci na vodi 2003. godine i skače pomoću posebne sportske proteze.
Velika je zvezda paraatletike još od njegovog prvog nastupa na Svetskom prvenstvu 2011. godine na Novom Zelandu i stalno pomera granice u kategoriji T64.
Njegov trenutni svetski rekord u skoku udalj iznosi 8,72 metara, što je deveti najduži skok svih vremena.
Najbolji rezulat koji je ostvario u 2024. godini je 8,44 metara, što je daljina kojom bi osvojio olimpijsko srebro u Parizu i zlato na prethodna četiri izdanja Igara.
Međutim, Remu nije dozvoljeno da se takmiči na Olimpijskim igrama jer je ustanovljeno da mu posebna sportska proteza daje prednost u odnosu na sportiste koji je nemaju.
Zabrana učešća na Olimpijskim igrama mu je otvorila vrata Paraolimpijskih takmičenja i Rem je svakako sportista na koga treba obratiti pažnju.
Šital Devi (Indija) – parastreličarstvo
Šital Devi je prva i jedina parastreličarka bez obe ruke koja učestvuje na međunarodnim takmičenjima, foto: Getty Images
Devi, koja ima samo 17 godina, jedna je od najmlađih takmičara ne samo u streljaštvu već i na Paraolimpijskim igrama u Parizu.
Indijka je rođena bez obe ruke, i za odapinjanje strela koristi noge.
Prva je i jedina parastreličarka bez obe ruke koja se nadmeće na međunarodnim takmičenjima.
Streličarstvo je otkrila pre tri godine i iako su joj treneri prvobitno predlagali da koristi protezu, nadahnuće joj je bio Amerikanac Met Štucman, osvajač srebrne medalje na Paraolimpijskim igrama 2012. u Londonu i svetski šampion iz 2022. godine, koji je takođe rođen bez ruku.
Njen prvi nastup na velikom događaju bio je na Azijskim paraigrama 2022. godine, na kojima je osvojila zlatne medalje u kategoriji žena i mešovitim parovima, i srebro u ženskim parovima.
Prošle godine je osvojila svetsko srebro, i u Pariz je došla kao svetski broj jedan.
Aleksi Ankaton (Francuska) – paratriatlon
Od kada je osvojio zlato u Tokiju 2021. godine, Aleksi Ankaton je nepobediv, foto: Getty Images
Ovaj 38-godišnjak iz Normandije jedna je od glavnih nada Francuske za osvajanje zlata na Paraolimijskim igrama u Parizu.
Ankaton brani zlato u kategoriji PTS4 iz Tokija, od kada je neporažen, a dominantan je u njegovoj disciplini od međunarodnog debija u junu 2016. godne.
Obožava da igra košarku i trenira borilačke sportove.
Nesreću je doživeo na poslu 2010. godine i tri godine kasnije mu je amputirana noga ispod kolena.
Nije uspeo da ode na Paraolimpijske igre u Riju, ali je osvojio nekoliko svetskih prvenstva do Tokija, gde je stigao do zlata skoro tri minute brže od drugoplasiranog tamičara.
Otac dvoje dece je zajedno sa paraatletičarkom Nantenen Keitom nosio francusku zastavu na ceremoniji otvaranja Paraolimpijskih Igara u Parizu.
Morgan Stikni (Sjedinjene Države) – paraplivanje
Foto: Getty Images
Prvi sportski san Stikni bio je da pliva na Olimpijskim igrama i sa 15 godina je bila među 20 najboljih u Sjedinjenim Državama.
Međutim, tada je slomila kosti na levom stopalu, koje je zbog bolova i komplikacija amputirano u maju 2018. godine.
To je bio početak njenih zdravstvenih problema – na kraju joj je dijagnostikovano retko vaskularno stanje koje sprečava dovoljan dotok krvi do njenih udova.
Druga amputacija noge ispod kolena obavljena je 2019. godine i tada je Stikni rekla da više nikada neće plivati.
Međutim, tokom pandemije kovida-19 vratila se u bazen i ponovo se zaljubila u plivanje.
U Tokiju je prvi put učestvovala na međunarodnom paraplivačkom takmičenju i osvojila je dve zlatne medalje.
Od tada joj se stanje pogoršalo, i odstranjen joj je još jedan deo noge, što je uticalo na celo njeno telo.
Tokom priprema za Paraolimpijske igre u Parizu, Stikni, koji sada ima 27 godina, morala je svakog meseca da bude deset ili više dana na lečenju u bolnici u Bostonu, ali je odlučna da ponovo zablista na najvećoj sportskoj sceni.