Uvođenje neradne nedelje u Crnoj Gori vjetar je u leđa sindikatima u BiH. Sličnom riješenju za zaposlene u trgovini i uslužnim djelatnostima nadaju se ii sindikalci iz FBIH i RS. Sindikati su složni, no građani i poslodavci podjeljeni. Stručnjaci kažu, potrebno je otvoriti debatu, u BiH nitko dosad nije ozbiljno razmotrio ovo pitanje.
Policijske agencije, zdravstvo, mediji pa čak i ugostiteljstvo svoja vrata ne mogu zatvoriti nedeljom. No šta je sa trgovinom? Pitanje neradnih dana neophodno je urediti- jedinstveni su sindikalci iz FBiH i RS.
“Ono što kaže zakon, tu je stanje zaista precizno da svaki radnik ima slobodan dan. Međutim u toku sedmice zaista ima slučajeva gdje posebno malo objekti koji su često u familijarnom vlasništvu imaju praksu da radnice u tom objektu imaju jedan slobodan dan, pri tom one taj slobodan dan narade”, kazala je Mersiha Beširović iz Sindikata trgovine.
Neradni dan nedeljom, u Parlamentu FBiH inicirao je SDP. No ove izmjene Zakona o radu na Vladi FBiH odbijene su.
“Nije mi jasno zašto su odbili jedan takav prijedlog jer ja sam tražio da se predloži nacrt zakona, da se počne o tome razgovarati, oni nisu željeli ni da se počne o tome razgovarati”, kazao je Irfan Čengić iz SDP-a.
Na zabrani rada nedeljom insistira i Sindikat u RS. U narednom periodu traže promjenu stava Saveza opština i gradova, koji između ostalih odlučuju o neradnim danima u RS.
“Da građani svoje potrebe za kupovinom zadovolje u ostalih šest dana, ili da je ukinemo kao radni dan, ili da je u dobroj mjeri smanjimo”, poručio je Goran Savanović iz Sindikata RS.
Građani o zabrani rada nedeljom imaju različita mišljenja.
“Moraju uslužne djelatnosti da rade. To je delikatno pitanje. Moraju li tržni centri da rade? Moraju”;
“Treba svima da se odmore, da ako oba roditelja rade, imaju djecu, treba malo da provedu tu nedelju sa djecom, da izađu vani, u park da prošetaju”;
“Ako ništa može časopis, knjižicu pročitati, malo se djetetu posvetiti, prijateljima, puno znači”, kazali su građani.
Različita su i zakonska riješenja u zemljama EU, no jedna od zadaća svih članica je omogućiti kvalitetan omjer privatnog i poslovnog, zbog čega je pitanje neradne nedelje tema u brojnim članicama.
“Po nekim podacima preko 50% hrvatskih radnika radi prekovremeno. Ti podaci pokazuju da u Evropi Hrvatska ima najgori odnos privatnog i profesionalnog života. Mi smo u sličnoj situaciji, i u BiH je slična situacija. Radnici su prisiljeni da rade i smatram da bi otvaranje jedne ovakve teme bilo jako značajno”, ocijenio je za N1 profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, Kasim Tatić.
Da na rad nedeljom i poslodavci gledaju različito vidi se iz izloga brojnih radni- od cjelodnevnog radnog vremena, preko nerada praznika do neradne nedelje.
Poslednji u regionu neradnu nedelju izglasali su poslanici u Parlamentu Crne Gore. No ni to nije prošlo bez problema.
Na insistiranje potrošača rad u dijelu trgovina, poput pekara dozvoljen je. Kao reakciju na ovu odluku zagovarači neradne nedelje, na svom Facebook profilu, simbolično su podjelili recept za hljeb.