U Bosni i Hercegovini ima oko 500 javnih preduzeća koja zapošljavaju oko 80.000 radnika i imaju u vlasništvu oko 30 odsto imovine. Međutim, ona ne doprinose ekonomiji zemlje, u cjelini imaju negativan povrat na investicije i uglavnom nisu likvidna.
Ovo je ocjena MMF na osnovu analize stanja u javnim preduzećima u cijeloj BiH. U ovoj međunarodnoj finansijskoj organizaciji kažu da to znači da državna preduzeća i dalje moraju imati finansijsku pomoć vlade, dugoročnu ili kratkoročnu, da bi opstala, te da dugoročno vlade moraju odlučiti šta će uraditi sa ovim sektorom.
U Republici Srpskoj registar javnih preduzeća vodi Agencija za posredničke, informatičke i finansijske usluge. Po njihovim podacima, u Republici Srpskoj je registrovano 235 javnih preduzeća. Registar je javan i nalazi se na sajtu APIF-a.
Da postoji problem u radu javnih preduzeća potvrdio je i premijer RS Radovan Višković, koji je u ekspozeu pred narodnim poslanicima najavio reformu.
– Reformu javnih preduzeća podijelićemo u tri segmenta: javna preduzeća koja opterećuju ili zahtijevaju dodatna sredstva iz budžeta RS, čiju reformu moramo sprovesti bez odlaganja; komunalna javna preduzeća u vlasništvu gradova i opština čije reformisanje hitno treba da započnu njihovi osnivači uz partnerstvo Vlade RS; te strateška javna preduzeća od kojih se očekuju da budu jedan od izvora prihoda budžeta RS, a čija reforma mora da bude sprovedena pažljivo u cilju efikasnijeg i produktivnijeg poslovanja kako bi ostvarivali značajniju dobit – obećao je Višković.
On je naglasio kako će Vlada da insistira da javna preduzeća budu izvor za finansiranje budžeta, a ne potrošači novca poreskih obveznika.
Nevladina organizacija Transparency international u BiH je u drugoj polovini počela da pravi bazu podataka javnih preduzeća u BiH. Podaci pokazuju, kako su rekli u TI BiH, da je u većini javnih preduzeća evidentan konstantno nizak stepen likvidnosti, a pet javnih preduzeća sa najvećim gubicima u BIH, u koje spadaju Željeznice FBiH, Željeznice RS, Gras Sarajevo, VIK Sarajevo i Agrokomerc, godišnje naprave 90 miliona KM gubitka.
– Presjek podataka iz baze pokazuje da ova preduzeća sve više opterećuju budžete kroz subvencije, aktivirane garancije i neplaćene poreze, dok najperspektivnija javna preduzeća, uprkos očekivanjima, uplaćuju sve manju dobit u državnu kasu – utvrdili su u TI BiH.
Prikupljeni podaci pokazuju da, kako su upozorili, bez obzira na poslovanje, mnoga javna preduzeća i dalje povećavaju broj zaposlenih i izdatke za plate.
– Prosječne plate zaposlenih u javnim preduzećima značajno su veće od plata u privredi i ni na koji način nisu povezane sa poslovnim rezultatima preduzeća – ističu u TI BiH.
(Srpskainfo)