Foto: Srpska info
Bosni i Hercegovini je do 2030.godine za energetsku tranziciju i prilagođavanje klimatskim promjenama potrebno između 13,5 i 16 milijardi KM a kako stvari stoje do tog novca veoma će teško doći jer u ovom času nema pristup evropskim fondovima a ni donatori nisu spremni da joj pomognu.
Norveška se već zvanično izjasnila da nam za ove svrhe neće dati novac sve dok ne formiramo berzu za električnu energiju. To je i razlog zbog kojeg je uoči početka Energetskog samita u Neumu Admir Softić, pomoćnik ministra u Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH tokom susreta sa novinarima pozvao na sveopšti apel – molbu prema Evropskoj uniji i donatorima da ukinu tu blokadu.
Jedan od argumenata je i to da ćemo konačno imati akcioni energetski i klimatski plan. Imamo i jasne ciljeve da do 2030. godine izgradimo nove energetske kapacitete na bazi korištenja obnovljivih izvora električne energije snage 2.000 megavata, a do 2050 godine u potpunosti izvršimo dekarbonizaciju energetskog sektora.
Energetski sektor u Bosni i Hercegovini karakterišu brojne aktivnosti o kojima će biti riječi i na ovom samitu uz učešće oko 400 predstavnika vlasti, privrede, struke, međunarodnih institucija, zemalja naklonjenih BiH (SAD, Češka, Njemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo…) u okviru sedam panela i brojnih prezentacija i poslovnih razgovora.
Posebnu pozornost izazivaju paneli koji će se baviti energetskom tranzicijom i krizom, ulozi kompanija i građana u pokretanju reformi energetskog sektora, uspostavi energetski nezavisnih općina u BiH, cijeni ugljika, cyber sigurnosti u ovom sektoru itd. Biće zanimljiv i panel o neiskorištenim potencijalima energetske efikasnosti u stambenom sektoru o čemu je ovog utorka razgovarano i sa novinarima. Povod je bilo pitanje o utopljavanju stambenih objekata. U odgovoru je naglašeno da pojedine zgrade iz tehničkih i drugih razloga neće moći biti utopljene i „one će se masovno rušiti“. Naglašeno je da će utopljavanje ubrzati uklanjanje po zdravlje opasnih azbestnih krovova sa mnogih zgrada koje još imaju tu vrstu pokrova.
Samit će posljednji dan (petak) posvetiti elektromobilnosti koja je postala nezaobilazna tema ovakvih i sličnih skupova energetičara i onih koji razgovaraju o novom vremenu i novoj energiji. Kao znak da se na tome ozbiljno radi je i putnički automobil na električni pogon kao eksponat postavljen na ulazu u neumski hotel „Grand“.
Hajdar Arifagić