U utorak, 30.6.2026. u Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine bit će promovisana knjiga Andraža Rožmana “Ovo se ne može izbrisati”. Događaj će početi u 19:00, a u razgovoru će, pored autora, učestvovati Vanja Šunjić i Faruk Šehić.
Andaž Rožman rođen je 1983. godine u Novom Mestu, a zatim je živio u Mengešu i Ljubljani. Prije nekoliko mjeseci preselio se u Sarajevo. Diplomirao je novinarstvo na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani, a nedavno je završio i magistarski studij na Fakultetu socijalnog rada, te je više od 15 godina radio kao novinar za list Dnevnik. Posljednjih godina se isključivo posvetio pisanju. Godine 2019. objavio je svoju prvu knjigu pod nazivom Tri sjećanja – Između Haife, Alepa i Ljubljane (Goga), priču o sirijsko-palestinskom pjesniku i izdavaču Mohamadu Abulu Al Munemu, s kojim se sprijateljio dok je Mohamad bio tražilac azila u Ljubljani. Za ovu knjigu nominovan je za najbolji slovenački roman godine. Roman Titov sin, koji se bavi mentalnom patnjom, psihijatrijskim ustanovama, glasovima i psihoanalizom, objavljen 2022. godine, takođe je nominovan za najbolji slovenački roman godine.
Andraž Rožman
Njegova najnovija knjiga je Ovo se ne može izbrisati (2024). To je roman glasova, napisan u stilu metode Svetlane Aleksijevič. Bavi se brisanjem 25.671 osobe iz registra stalnih stanovnika – mjerom koju je slovenačka država provela 1992. godine i koja se smatra birokratskim etničkim čišćenjem. Dvadesetšestog februara 1992. slovenačka vlada je samovoljno, protivzakonito i prikriveno iz registra stalnih stanovnika izbrisala 25.671 čovjeka. Pošto su za stalno prebivalište vezana druga prava, izbrisani su izgubili mogućnost za posao, socijalnu zaštitu, zdravstveno osiguranje, pravo na stan… U pravnom smislu, više nisu postojali. Prema nezvaničnim procjenama (tačan broj nije poznat), približno polovina izbrisanih napustila je Sloveniju, ostali su niz godina bili primorani na beskućništvo, sakrivanje od policije, rad na crno, zavisnost od članova porodice i prijatelja. Neke od njih policija je deportovala iz države, a najmanje u jednom zvanično potvrđenom slučaju čak i na ratno područje.
Ustavni sud Slovenije je 1999. i 2003. godine u svojim sistemskim rješenjima donio odluku da je postupak države bio nezakonit. Kasnije, 2012. i 2014. godine odluku u korist izbrisanih donio je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Na osnovu ovih presuda, konačno je postalo jasno da je brisanje bilo masovno kršenje ljudskih prava, tj. birokratsko etničko čišćenje.
„Preko razgovora sa izbrisanima postajalo mi je jasno da ima još dosta posljedica skrivenih od javnosti i da su se godinama s pravnog, socijalnog i ekonomskog područja proširile i na druge oblasti koje se takođe vide u ovoj knjizi.
O brisanju ni iz daleka nije napisano sve, kao što sam možda nekad pogrešno pomislio. Takođe sam shvatio koliko je važna borba ugnjetavanih ljudi za njihova prava, koja, kako je jedna od intervjuisanih žena citirajući Acu Todorovića i Paula Freirea, zaključila da borba za prava vraća ljudsko dostojanstvo ljudima koji su ga ranije izgubili. Ali, kako da uopšte započnem pisanje? Zadao sam sebi dva cilja: prvo, pišem o kolektivnom kršenju ljudskih prava i zato moram izolovane glasove izbrisanih da povežem; a drugo, njihovi glasovi moraju zaista biti što više njihovi, a mojih primjedbi treba da bude što manje. Znam da je oba kriterijuma nemoguće potpuno ispuniti, ali sam nastojao da težim da budem što bliži tome.“ – poručuje Andraž Rožman.
Slovenski književni kritičari uvrstili su Ovo se ne može izbrisati u izbor “10 najboljih knjiga iz Slovenije” za 2025. godinu. Titov sin i Ovo se ne može izbrisati prevedeni su na srpski jezik i objavljeni u izdavačkoj kući Otvorena knjiga u Beogradu.
Promociju organizuju P.EN. Centar Bosne i Hercegovine, Traduki i SABNOR u Kantonu Sarajevo.