Zviždi pesmu — da se hori!/ Hrabrom borcu da se bori/ za života svoga cela/ za ideju za načela.
ZVIŽDI VETRE
Zviždi vetre, na sve strane,
čupaj drvo, krši grane!
Svom silinom svoga leta
huji, juri, preko sveta.
Zviždi pesmu — da se hori!
Hrabrom borcu da se bori
za života svoga cela
za ideju za načela.
Nek’ ga uvek prati nada:
da će, kad ga smrt svlada,
novi borci da se jate,
barjak njegov da prihvate.
Zviždi pesmu, zviždi svima,
silnicima, tiranima!
Zviždi vetre, jače, tiše,
leti niže, leti više!
U rudnike tamne siđi,
fabrikama vlažnim priđi;
kroz tamnice mračne bruji,
preko tučnih njiva huji —
svud gde čujes tužna krika
radenica, mučenica,
kroz redove njihne spesi,
silnom nadom krepi, tesi,
pesmom nade, pesmom moći,
pesmom sreće, što će doći,
leči jade lomnih grudi,
zoru javljaj, iz sna budi.
Zviždi vetre, leteć žurno,
zviždi gromko, silno, burno;
u visinu let svoj diži,
u sve kraje sveta stiži,
zviždi himnu, čiji glasi
nek’ se razliju ko talasi,
himnu bratstva — svet da srodi —
jednakosti i slobodi.