Fransoaz Žiru, Lu; priča o slobodnoj ženi

Ako smo tu sudbinu sami izabrali, a nije nam nametnuta, ako ne trpimo porodični i društveni pritisak, pritisak profesionalnog okruženja i kruga prijatelja – svih onih koji u svakoj prilici veruju da bolje od nas znaju šta je za nas dobro – ukratko, ako ne dopustimo da drugi “upravljaju” nama, slobodni smo. Što ne znači da su eventualne greške isključene, ali ih bar činimo slobodno!

Čini mi se da bi se danas moglo reći: slobodna žena je ona žena koja ume da odlučuje o svom životu. To je najbolja definicija koju je moguće dati. Biolozi će reći da je, između bremena gena od kojih se sastojimo, bremena vaspitanja koje nam je usađeno i bremena društvenog položaja koji nam je nametnut rođenjem, prostor slobodnog odlučivanja ostavljen ljudskom biću uzan. Svakako jeste, ali sve pokazuje da on postoji i da u okviru tog prostora odlučujemo o svom životu.

U slučaju potrebe, možemo više puta da promenimo odluku: svako ima pravo da pogreši. Od petnaeste do šezdeset pete godine, kada kod žena prestaje svaka seksualna želja, kako tvrdi Lu koja se u to razume, imamo dovoljno vremena da se bavimo jednim ili dvama poslovima, da vidimo mnogo šta, da volimo i prestanemo da volimo nekoliko muškaraca, da se smejemo i plačemo ili pak posvetimo, ako imamo takve sklonosti, pedeset godina života voljenom životnom saputniku vetropiru koji se posle svakog neverstva vrati kući kao da je na lastišu – i jednog dana je konačno naš, star i nemoćan…

Ako smo tu sudbinu sami izabrali, a nije nam nametnuta , ako ne trpimo porodični i društveni pritisak, pritisak profesionalnog okruženja i kruga prijatelja – svih onih koji u svakoj prilici veruju da bolje od nas znaju šta je za nas dobro – ukratko, ako ne dopustimo da drugi “upravljaju” nama, slobodni smo. Što ne znači da su eventualne greške isključene, ali ih bar činimo slobodno!

Fransoaz Žiru, Lu priča o slobodnoj ženi

Belske Knjiskog Moljca