Zajednički obrok nije samo ukusan ručak

Zajednički obrok nije samo ukusan ručak. Od davnina je to ritual koji jača veze unutar plemena, poboljšava odnose, daje osjećaj sigurnosti i pripadnosti. Ugodan ručak sa prijateljima! Ispostavilo se da se tako proizvodi oksitocin – “dobar” hormon.

Jedemo zajedno, drugima dodajemo ukusne zalogaje i mentalno i fizički postajemo bolji. Djeca koja učestvuju u porodičnim obrocima imaju manji rizik od razvoja zavisnosti od droga i alkohola. Osjećaju se srećnije i lakše se nose sa teškoćama.

I odrasli osjećaju nalet oksitocina: anksioznost se smanjuje, povjerenje u voljene se povećava, a efekti stresa se ublažavaju. I lica počinju da sijaju od zadovoljstva, pojavljuju se osmesi,dobre šale i svi jedni drugima dodaju ukusne komade, poslastice …

Ovako deluje oksitocin – za svakoga. Čak i šimpanze. Čim su zajedno večerali, formirala se grupa istomišljenika. I raspoloženje se povećalo i agresija je prošla.

A kada su majmuni lečili druge, oksitocin se proizvodio u istim količinama kao i pri jelu. Postojao je osjećaj sitosti, iako je neko drugi pojeo delić. Dakle, manje hrane je potrebno za zajednički obrok. A apetit je bolji: ne glad, već zadovoljstvo da jedete.

Dobar apetit je znak mentalnog i fizičkog blagostanja. Šteta je što sada samo 20 odsto porodica ima zajednički obrok. Ali ništa nas ne sprečava da pripremimo ukusnu večeru i pozovemo svoju porodicu za sto. A ako još nema nikoga da pozovete, morate uzeti nešto ukusno i odneti ga nekome. Proizvodiće se oksitocin! I duša će postati vedrija, i zdravlje će se ojačati …

​
Anna Valentinova Kiryanova

Prevod i obrada Ana Muratović –  bebamur.com