Filozof i evropski politički aktivista Srećko Horvat izjavio je za N1 da Srbija u Evropsku uniju stiže tek na afterparti, ali da budućnost jeste u Evropi kojoj je potrebna politička revolucija iznutra.
Evropska komisija objaviće danas Strategiju za proširenje EU na Zapadni Balkan u kojoj se navodi da bi “uz snažnu političku volju, sprovođenje reformi i nalaženje rešenja za sporove sa susedima, Srbija i Crna Gora trebalo da budu spremne za članstvo (u EU) do 2025”.
“To je dolazak na afterparti, gde su se gosti već nadrogirali, popili… Samo su dva-tri lika na podijumu koji ne znaju za sebe… No, ipak mislim da je Evropa budućnost, da se budućnost nalazi u Evropi”, rekao je Horvat gostujući u Novom danu TV N1, ističući da sadašnja EU u kojoj Evropska komisija iscrpljuje periferiju Unije kako bi njen centar imao blagostanje, nema budućnost.
“Budućnost je da iznutra, iz EU promenimo sadašnju Uniju (…) Potrebna je politička revolucija u EU. Potrebno je delovati na lokalu, ali istovremeno moramo biti svesni da ukoliko je kapital globalan i ne mari za granice, onda i taj jedan pokret protiv kapitala mora biti globalan. Srbi moraju biti povezani sa Hrvatima, Hrvati sa Grcima, jednako kao što nemački radnik ne treba videti neprijatelja u hrvatskom radniku, nego u Folksvagenu, Dojče telekomu, i u onima koji nam prodaju smeće od hrane”, istakao je on.
Horvat je inače osnivač panevropskog pokreta Diem25 sa Janisom Varufakisom i Slavojem Žižekom, i najavljuje učešće na izborima za Evropski parlament 2019.
“Posle famoznog ‘ohi’ referenduma (u Grčkoj), gde je 60 odsto građana glasalo protiv mera štednja, (premijer Aleksis) Cipras je okrenuo leđa narodu. Sutradan Janis Varufakis daje ostavku, mi dolazimo u kontakt i zaključujemo da nije dovoljno delovati na nacionalnom nivou, već na panevropskom (…) Diem planira da izađe na evropske izbore 2019. Ne gajim iluzuje da ulaskom u Evropski parlament imamo veći uticaj, ali jeste prilika za panevropsku kampanju, da to hakiramo i iskoristimo za cilj koji dolazi iza toga”, objasnio je Horvat.
Diem25 je, kako kaže, već okupio 80.000 članova širom Evrope i razvio je program evropskog “nju dila” koji podrazumeva prekid mera štednje, prekid privatizacije, dalje širenje EU, i prestanak raslojavanja Unije na periferiju i centar.
Treba imati balkanski ponos
Horvat poručuje i da je Balkanu potreban raskid sa, kako kaže, autokolonijalnom percepcijom po kojoj nam je EU potrebna da više ne bi bilo ratova, nacionalizma i slično.
“Kada su objavljeni pregovori o članstvu Hrvatske u EU, ‘Jutarnji’ je objavio naslovnicu ‘Bye, bye Balkans’. Balkan se smatra nečim čega se treba otarasiti. Ali videćete da ono što nama govore da treba da uradimo, u toj Evropi nemate više – ni prosperitet, ni sigurnosti… Treba imati balkanski ponos”, smatra Horvat ali dodaje i da je za “tango potrebno dvoje”, te da rasprodaja nacionalnih resursa ne bi bila moguća da nema domaćih političara i tajkuna.
Gost Novog dana kaže i da ga lično više ne interesuje da li će se sastati Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović, jer je reč o političarima kojima odgovara da se iznova dižu nacionalne tenzije.
Pravo poirenje je kada Goran Bogdan igra u “Senkama nad Balkanom”, kada Miki Manojlović igra probe za “Kralja Lira” u Hrvatskom narodnom kazalištu i kada pisci iz Hrvatske objavljuju knjige u Srbiji i obrnuto…
“Ne bih rekao da je običnom čoveku toliko težak suživot. Nijednom nisam imao problem u Beogradu, ni moji prijatelji nisu imali problem u Zagrebu. Neki normalni ljudi koji nisu zadojeni ideologijom su itekako srećni. Pre dve-tri nedelje došao je jedan moj prijatelj sa Visa koji do pre rata nije bio u Beogradu, i stvarno se divno proveo, svi su bili oduševljeni”, naveo je on.
Čitav svet ide u zabrinjavajućem smeru
Ipak konstuje da je, nažalost, u Evropi koja je preživela užase Drugog svetskog rata, danas primetan pomak udesno ka autoritarnim režimima. Razlog za pojavu fašizma u 21. veku, prema njegovom mišljenju, leži u tome što on nikada nije ni umro.
“Rešenje dvostruko. Prvo leži u ekonomiji, jer što je situacija gore, političari rehabilituju simbole prošlosti da bi zadovoljili ljude koji nemaju ništa od toga. Drugo rešenje je radikalni internacionalizam, kao u španskom građanskom ratu, gde je bilo najviše stranih boraca iz Jugoslavije”, podseća Horvat i ističe da se jačanje ekstremizma u npr. Mađarskoj, Poljskoj ili Grčkoj ne tiče samo tih zemalja, već cele Evrope.
Horvat kaže i da nije pesmista, ali da jeste realista, te da scenario za budućnost nije dobar. Evropa će se, kako očekuje, suočavati sa još izbegličkih kriza, odnosno zatvaranja granica, pa i mogućnošću građanskog rata.
“Čitav svet ide u zabrinjavajućem smeru, sa realnom mogućnošću da predsednik naradnžaste kose klikne nešto na Tviteru i imamo nuklearni rat”, upozorio je Horvat.
Asanž i Snouden postigli puno
Svojevremeno je izjavio i da je svetu potrebno još hiljade Asanža i Snoudena kako bi bilo razotkriveno šta sve čine oni koje naziva moćnici i za koje kaže da planetu drže u stanju neprekidnog ratovanja i stradanja.
“Asanž i Snouden postigli puno. Pojedinci mogu uraditi puno, posebno sa razvojem tehnologije. Ova tehnologija koja nas pretvara u kretene, može se preokrenuti u suprotno. Zar ne bi Srbiji trebao Asanž koji bi razotkrio sve pregovore i ugovore sa EU”, upitao je gost Novog dana.
Kaže da je Asanža poslednji put video u novembru i da mu je tada poklonio flašu morske vode, jer osnivač Vikiliksa nije video more sedam godina. Britanski sud, kako kaže, treba baš danas da odluči o tome treba li ukinuti nalog za hapšenje Asanža, ali problem je to što britanska vlada ne želi da otkrije postoji li zahtev za izručenje u SAD.