Novi Sad je proglašen za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine. Novi Sad je proglašen za Omladinsku prestonicu Evrope 2019. godine. U stvarnosti, Novi Sad je sa “naprednjačkim” vlastima već bezmalo pet godina prava pravcata kulturna sramota, jad i beda. Da nije tragično, bilo bi smešno: u prošli petak popodne, kada su radni ljudi i građani krenuli sa svojih radnih mesta na zasluženi odmor, tamo negde predveče, u centar grada je “ušla mehanizacija” i prekrečila jedan mural. Reč je o muralu velikih dimenzija koji je Novom Sadu poklonio francuski umetnik Remed, još 2009. godine. Sam umetnik je objasnio da mural predstavlja figuru koja seče konce da bi postala slobodna.
Trideset hiljada ljudi na ulicama u medijima dobiju živopisnu fotografiju i kratki opis događaja. Zato pobune i revolucije uvek iznenade elite i njihove medije. „Kada ljudi odluče da žive“, napisao je tuniski pesnik Abu al-Kasim al-Šabi, „spadaju lanci neslobode“.
Priroda je ljude stvorila jednakim u pogledu telesnih i duhovnih sposobnosti, tako da, iako ponekad može da se naiđe na nekog čoveka koji je telesno očigledno jači ili je življeg duha od drugih, ipak, kad se sve zajedno uzme u račun, razlika između čoveka i čoveka nije tako velika da bi jedan čovek na osnovu te razlike mogao za sebe da zahteva ma kakvu korist na koju neki drugi ne bi mogao pretendovati isto tako kao i onaj prvi.
Izraz "obećana zemlja" potiče iz Starog zavjeta i predstavlja naziv zemlje koju je Bog izabrao za svoj narod, Izraelce. Ovaj izraz se koristi i za neku srećnu i bogatu zemlju u kojoj bismo svi željeli da živimo jer vjerujemo da tamo nema problema koji opterećuju našu zemlju. Obećanom zemljom se najčešće nazivaju Sjedinjene Američke Države.
Radnička klasa nije nalik ni jednoj drugoj društvenoj grupi unutar ne-kapitalističkog dijela modernog društva. Koliko god da je osiromašena, podjarmljena i razjedinjena ona je zlatna koka. Ona je izvor profita, zato što bez radnika/ca koji/e svaki dan dolaze na posao i stvaraju profit poslodavcu, princip maksimizacije profita ne može biti proveden. Ono je mrtvo slovo na papiru. Radnici/e stoga imaju mogućnost to iskoristiti: oni drže ključ stvaranja profita koji pokreće cijeli sustav. Kapitalisti imaju moć nad njima ali ako se oni/e odbiju pokoriti njihovim zapovijedima, kapitalisti ostaju s praznom vrećom- bez profita.
Tolstojev individualni kršćanski anarhizam posve se razlikuje od Buberovog židovskog komunitarnog anarhizma. No, obojica temelje svoje anarhističke zaključke na religijskom i duhovnom uvjerenju, a ne na zemaljskim premisama koje koriste rani francuski anarhistički mislioci
Nećemo dopustiti onima koji se povezuju sa svim protivnicima hrvatske samostalnosti, ne samo povezuju nego im se nude, ne samo da im se nude nego im se prodaju za Judine škude, prijetio je Franjo u slavnom autoritarnom govoru održanom na ovom mjestu, koje danas ponosno nosi njegovo ime
