Ovoga sam se sjetio nedavno po ko zna koji put gledajući onu sada već pomalo kultnu priču generala Wesleya Clarka, nekadašnjeg komandanta NATO-a za Evropu, kada je tragom jedne informacije u Pentagonu – u vrijeme G.W.Busha – o planovima Amerike da »povalja« sve na Bliskom istoku otišao Donaldu Rumsfeldu, tada ministru odbrane, da ga pita da li je to tačno. Ovaj mu mrtav hladan odgovorio da jeste, da će u narednih pet godina, nakon Iraka krenuti na Siriju, Iran, Libiju, Libanon, Sudan, Somaliju… Zblanuti Clark je pitao: A zašto? Zatečeni Rumsfeld, odgovorio je: Ne znam!
Rat u BiH bio je uvjerljivo najkompleksniji i najkrvaviji od svih postjugoslavenskih sukoba 1990-2001. Njegovi su vojni sudionici, baš kao i država, ostali razbijeni na tri uglavnom suprotstavljena dijela. Pritom veterani ni jedne od nekadašnjih zaraćenih strana ne uspijevaju sasvim regulirati svoj status i izboriti se za prava u entitetima i kantonima/županijama koje su pomogli stvoriti i kod političkih elita koje su se kroz taj rat uspele na vlast.
Možda u tom trenutku pomisli na sve koji su znali i ćutali, okretali glavu, njegove roditelje, komšije, kolege/ice sa posla. One koji su je "brižnih" izraza lica i sa podsmijehom u očima pitali kako da se to desilo baš njoj, ma što nije nešto uradila kod prvog šamara, jer one bi sigurno... A možda pomisli na sve one žene koje negdje drhte paralisane od straha, onako kako je ona nekada, kada je otvarala usta da zavapi "Upomoć!", ali glasa nije bilo.
Kontrolisanjem realnosti od kolevke pa do groba državni aparat ima pred sobom samo jedanu nameru – stvaranje podobnog i bespogovorno poslušnog stanovništvo. Kolektivizam kombinovan sa monopolom države na stvaranje ličnosti, kroz obrazovanje, kontrolu mejnstrim medija i popularne kulture ciljano razara individualizam i kreativnost. Metodom zablude i propagande, suzbijanjem pravih informacija i korišćenjem dezinformisanja kroz školstvo, medije i kulturu država oblikuje stanovništvo prema svojim potrebama.
Nova američka uzrečica u drugoj polovini 19. veka, „kineska sreća“, upotrebljavala se kada je htelo da se istakne da neko ima veoma male šanse da uspe. Iako vredniji, sposobniji i s daleko izraženijim higijenskim navikama od većine belih radnika u Americi, migranti iz Kine su bili najobespravljenija i najprezrenija radna snaga, a otpor prema njima političari su koristili za pobedu na izborima. Nakon donošenja zakona kojim se Kinezima zabranjuje ulazak u SAD, usledile su slične mere i za doseljenike iz istočne i južne Evrope.
Prirodna bogatstva iz naslova ne uspijevaju se nikako pretočiti u društveno bogatstvo lokalne zajednice u Fojnici. Prezasićena tržišta, “osjetljivi” investitori i korumpirane javne institucije pokazuju se kao glavne prepreke. No, narod ne gleda šutke na te prepreke, protesti su sve izraženiji, neovisno radilo se o malinama ili metalima.
Građane u opožarenim područjima obišli su tek lideri DNS-a i SDS-a, Marko Pavić i Vukota Govedarica. I jedino što su im ponudili bili su empatija i obećanja
Promene u regulaciji apotekarske delatnosti proteklih godina nisu išle u prilog korisnika apotekarskih usluga. Novi Zakon o apotekarskoj delatnosti će podsticati dalju komercijalizaciju i privatizaciju, što će negativno uticati na dostupnost lekova pogotovo u siromašnim i ruralnim krajevima.
Naš današnji čovjek potpuno se prepustio već uigranim pravilima igre. Ako ima novca, pokušaće da ide prečicom i do zaposlenja i do ljekara i do diplome
Kako je Fijat od džokera, u srpskom tranzicionom špilu, postao pikova dama "koja vas je toliko zaludela da stalno mislite na nju, a ona vas ne zarezuje ni za suvu šljivu"? Ne samo da ne zarezuje već ruši mantru optimizma koji aktuelna vlast pokušava da institucionalizuje.
