Čovečanstvo i čovečnost su u krizi – jedini izlaz iz krize je solidarnost među ljudima. Prva velika prepreka na putu izlaska iz procesa uzajamnog otuđenja je odsustvo dijaloga: tišina, samootuđenje, distanca, nezainteresovanost, nemar, ravnodušnost. Namesto dvojstva ljubavi i mržnje, dijalektiku povlačenja granica treba ispitati iz perspektive trijade ljubavi, mržnje i ravnodušnosti ili nemara.
Da li je pametno da neko, ko nije stručnjak za ekonomska i društvena pitanja, izražava svoje mišljenje o socijalizmu? Verujem, zbog niza razloga, da jest.
Londonova distopijska priča o američkom narodu pod čizmom super-bogatih oligarha veoma često zaliči na savremeni dokumentarac. Ovi pasaži se čitaju kao sablasna predviđajuća analiza, ne samo po pitanju naše trenutne situacije, već takođe i po pitanju naših stavova i ideja koje su nas dovde dovele.
Često se kaže da su žene izbrisane iz povijesti. Sve/i smo čuli za Alexandera Grahama Bella i Thomasa Edisona, ali malo tko je čuo za njihovu suvremenicu, Margaret E. Knight, plodnu američku izumiteljicu koja je imala više od 20 patenata i koju je odlikovala kraljica Viktorija.
Čak 53% ispitanih izjavilo je kako je ulazak u eurozonu bio velika greška. Usporedbe radi, prije samo nekoliko godina, preko 70% Grka podržavalo je ostanak u eurozoni.
Između grada i sela postoji treća mogućnost, Vrtni grad koji obezbeđuje sve prednosti života u velegradu, na samo nekolko minuta hoda od blagodeti sela, tvrdio je tvorac ovog koncepta, Ebenezer Hauard, krajem 19. veka. Iako se njegova ideja u praksi prethodnog stoleća pretvorila u gradove spavaonice, a Hauard je proglašen za utopistu, početkom ovog veka Vrtni grad je vraćen u život, kao vizionarska preteča održivih gradova.
Očajanje ne proizlazi iz nesklada, nego iz odnosa koji se odnosi na samog sebe. A toga odnosa prema samom sebi čovek se ne može osloboditi, kao ni svog vlastitog ja, što je uostalom ista stvar, jer je vlastito ja odnos prema samom sebi...
Migracije povezane s radom dale su Europi novi emancipatorni potencijal istovremeno stvorivši mjesto razvoja reakcionarnih političkih snaga koje se hrane kontradikcijama rada i migracija.
Iako je diskriminacija na temelju dobnog kriterija već duže vrijeme prepoznata kao društveni problem, njezinoj rodnoj dimenziji i dalje se ne pridaje puno pozornosti. Nasuprot tome, različiti kulturni kodovi čine iskustvo starenja znatno neugodnijim za žene koje su zbog svojih godina češće izložene predrasudama i socijalnom isključenju.
