fbpx

Hilari ili Tramp, taj izbor imaće posledice ne samo na Ameriku nego i na celi svet, a poenta je zapravo u tome da bi i svi oni koji nemaju američki pasoš trebalo da glasaju za američkog predsednika.

srecko

Ovako razmišlja hrvatski filozof Srećko Horvat. Ovaj u svetskim okvirima cenjeni intelektualac i osvedočeni antiglobalista između dva predavanja koja svakog meseca drži u glavnom gradu Srbije rado se odazvao našem pozivu za razgovor. Sa Janisom Varufakisom, bivšim grčkim ministrom finansija, osnovao je pokret DIEM 2025, kao alternativu ovakvoj Evropskoj uniji, a kao glavni cilj i motiv istakli su ideju - demokratizujmo Evropu.

Šta to konkretno znači i koliko je danas to utopijska ideja? 

- Naravno da je to utopijska ideja. Pogledajte Evropu danas, od izbegličke krize do terorizma, od rasta novog fašizma u svim državama Evrope, pa sve do izlaska pojedinih država, poput Velike Britanije, Evropa se raspada. Naša je procena, međutim, da bi raspadom Evrope samo profitirale ekstremno desne snage, a da bi države i dalje bile na meti krupnog kapitala. Ukoliko bi došlo do raspada Evrope, verovatno bi se i demokratski standardi još više smanjili. Već danas ovakva Evropska unija nije demokratska, ali alternativa je verovatno još gora. Zato s Varufakisom u svakoj državi Evrope, pa i u zemljama koje nisu deo EU, osnivamo podružnice DIEM-a i aktiviramo sve koji se ne srame da budu nazvani utopistima.

Gde se u trenutnim promenama nalaze zemlje poput Srbije i Hrvatske? Šta procenjujete kao prednost, a šta kao zaostatak Balkana u odnosu na zemlje Evropske unije?

- Nažalost, u našim se državama slabo čuje o važnim geopolitičkim gibanjima, kojih i Srbija i Hrvatska jesu deo. Uzmite nedavna otkrića, o čemu je pisao i britanski "Gardijan“, da je s Balkana izvezeno oružja iz doba rata u vrednosti od jedne miliona evra! Samo iz Srbije su otišla 42 aviona puna oružja, većina u Saudijsku Arabiju, a deo u Ujedinjene Arapske Emirate. To je oružje potom završilo u Siriji. A sirijske izbeglice su potom završile u Srbiji. Kao što vidite, i Srbija i Hrvatska nose odgovornost za izbegličku krizu, ona nije pala s neba.

Pobeda Sirize i rezultati prošlogodišnjeg grčkog referenduma ulili su nadu da je moguće napraviti pukotinu u vladajućem neoliberalnom konceptu, ali euforija je kratko trajala. Koji su danas realni rezultati Ciprasove politike?

- Kao što znate, podržavao sam Ciprasa, ali treba da se suočimo s realnošću današnje Sirize. Posetite luku Pirej u Atini pa ćete videti rezultate Ciprasove politike. Upravo je Ciprasova vlada prodala 67 odsto jedne od najvažnijih grčkih luka Kinezima. Ako odete u kineski dio, naći ćete radnike s manjim platama, bez kolektivnih ugovora, bez mogućnosti sindikalnog udruživanja... Kineski standardi unutar Evrope, eto to je jedan od rezultata. Ali da budemo pošteni spram Ciprasa, to je ujedno i politika Evrope. Uzmite samo nedavnu Olandovu reformu rada u Francuskoj, ono s čime se eksperimentisalo na periferiji EU sada se implementira i u srcu Evrope.

U Londonu je godinama zatočen Džulijen Asanž, osnivač Vikiliksa. Zašto je on postao i ostao američki i evropski neprijatelj br. 1 i šta to govori o dominantnim vrednostima?

- Dovoljno je da odgovorite na pitanje zašto se čovek koji već tačno 10 godina (u oktobru je deseta godišnjica Vikiliksa) objavljuje prljave tajne Amerike - od njihovih zločina u Iraku i Avganistanu sve do Libije - i drugih centara moći nalazi već petu godinu u političkom azilu u Ambasadi Ekvadora, da biste saznali koje su današnje “dominantne vrednosti". Kada bi Džulijan, hipotetički, napravio samo jedan korak van ambasade, zbog pakta o izručivanju koji Velika Britanija ima sa SAD verovatno bi završio u tamnici do kraja života, slično kao zatvorenici Gvantanama ili Čelsi Mening. Nakon što je upravo Džulijan pomogao Edvardu Snoudenu da pobegne u Rusiju, a posebno nakon objavljivanja hiljada tajnih mejlova Hilari Klinton, koji već sada utiču na izbore u SAD, njegova se situacija dodatno komplikuje. I rezultati izbora u SAD i situacija u Velikoj Britaniji, ali i izbori u Ekvadoru iduće godine, sve to utiče na njegovu sudbinu. Neprijatelj demokratije sigurno nije Džulijan Asanž, već je to Hilari Klinton.

Da imate američki pasoš, glasali biste za Trampa ili Hilari Klinton?

- U vašem pitanju sadržan je sav problem te dileme. Svi se straše Trampa, jer bismo mogli dobiti novog postmodernog diktatora. No, Hilari je već pokazala svojim ratom u Libiji, huškanjem na nove ratove da bi američka vanjska politika bila ekspanzionistička i opasnija od Obamine. Dakle, s jedne strane imate Trampa, za kojeg ne znamo šta tačno možemo očekivati, a s druge Hilari, za koju znamo što možemo očekivati, a ni to nije dobro. Hilari ili Tramp, državni udar ili Erdogan, Le Pen ili Sarkozi? Teško je izabrati manje zlo jer su oba izbora jednako loša! Kako u slučaju Hilari ili Tramp i jedan i drugi ishod ima posledice ne samo na Ameriku nego na celi svet, poenta je zapravo u tome da bi i svi oni koji nemaju američki pasoš trebalo da glasaju za američkog predsednika.

Kada bi vas tinejdžer od 17 godina pitao u koji deo sveta da ode da živi, šta biste mu predložili?

- Nema više mesta gde se možete sakriti. Nema van kapitalizma, ako se i sakrijete na najudaljenije ostrvo, mala je verovatnoća da vam iznad glave već ne leti dron. Nažalost, velika većina tinejdžera danas smatra da je politika nešto čime se ne treba baviti, premda se politika i dalje bavi njima. Onom tinejdžeru koji se ipak pita kakav je to svet u kojem živimo, i koji to ne želi prihvatiti, dao bih odgovor koji je Ho Ši Min dao nekim italijanskim komunistima koji su ga posetili u Vijetnamu i pitali ga nakon par sati razgovora: "I dobro, kako mi možemo pomoći narodu Vijetnama?" Ho Ši Min je navodno odgovorio: “Jedini način da pomognete nama jeste da se vratite u Italiju i tamo započnete revoluciju." Treba, dakle, početi od svog dvorišta. I to doslovno. Revolucija počinje u vlastitoj kući, u odnosima kakve gradimo sa drugima, sa prijateljima, sa partnerima.

Kakve tačne posledice američki izbori imaju za svet, pa i za Balkan?

- Pre neki dan sreo sam Noama Čomskog u Bostonu, čoveka koga nikako ne bismo mogli okarakterisati kao katastrofičara, čoveka čije su se analize uvek pokazale tačnim, koji mi je rekao da obratim pažnju na dve teme koje neobično izostaju iz predsedničke debate. Jedna je ekologija, a druga je moguća nuklearna katastrofa. To su dve stvari koje bi, ukoliko se čovečanstvo konačno ne urazumi, mogle izbrisati ljude s lica zemlje. I da budemo pošteni prema Hilari, ona se barem izjasnila oko održivog razvoja i alternativnih izvora energije, dok Tramp i dalje negira globalno zagrevanje. A da li biste Trampu dali da se približi nuklearnom reaktoru? Premda je izbor težak, ono što je Berni Sanders uspeo da uradi jeste da je Hilari prisilio da se barem malo primakne levom centru, evo, u prvoj velikoj TV debati između Hilari i Trampa neki dan upravo je Hilari govorila o tome da treba oporezovati bogate, boriti se protiv rasizma itd. Kakav god bio ishod američkih izbora, bitno je da pokret koji je izgradio Sanders ostane aktivan, ali i da se svi koji nisu građani Amerike uključe u ovu debatu čiji će ishodi predodrediti budućnost čovečanstva.

Suverenitet nacionalne države je iluzija

Postoje razne, potpuno suprotstavljene teorije šta je i zašto se dogodio Bregzit i naročito koje su njegove posledice. Dakle, šta Velika Britanija želi da dobije izlaskom iz Evropske unije, a šta EU gubi njihovim odlaskom?

- Na dan Bregzita bio sam u Ambasadi Ekvadora kod Džulijana Asanža i pred nama su na stolu bila sva izdanja britanskih novina tih dana. Samo pogled na naslovnice bio je dovoljan da vidite šta je bilo pogrešno sa Bregzitom i zašto se dogodio. Recimo, neke od najčitanijih novina najavljivale su Dan nezavisnosti, a usput reklamirale drugi nastavak tog naučnofantastičnog filma. No, upravo je ideja da bi Velika Britanija nakon izlaska iz Evrozone postigla Dan nezavisnosti najveća naučna fantastika! Nema van kapitalizma danas. Povlačenje u iluziju suvereniteta nacionalne države, bilo da je zagovaraju desničari ili levičari, pokazuje potpuno nerazumevanje geopolitike današnjice.

(Blic)

 

Šta to konkretno znači i koliko je danas to utopijska ideja?

- Naravno da je to utopijska ideja. Pogledajte Evropu danas, od izbegličke krize do terorizma, od rasta novog fašizma u svim državama Evrope, pa sve do izlaska pojedinih država, poput Velike Britanije, Evropa se raspada. Naša je procena, međutim, da bi raspadom Evrope samo profitirale ekstremno desne snage, a da bi države i dalje bile na meti krupnog kapitala. Ukoliko bi došlo do raspada Evrope, verovatno bi se i demokratski standardi još više smanjili. Već danas ovakva Evropska unija nije demokratska, ali alternativa je verovatno još gora. Zato s Varufakisom u svakoj državi Evrope, pa i u zemljama koje nisu deo EU, osnivamo podružnice DIEM-a i aktiviramo sve koji se ne srame da budu nazvani utopistima.

Gde se u trenutnim promenama nalaze zemlje poput Srbije i Hrvatske? Šta procenjujete kao prednost, a šta kao zaostatak Balkana u odnosu na zemlje Evropske unije?

- Nažalost, u našim se državama slabo čuje o važnim geopolitičkim gibanjima, kojih i Srbija i Hrvatska jesu deo. Uzmite nedavna otkrića, o čemu je pisao i britanski "Gardijan“, da je s Balkana izvezeno oružja iz doba rata u vrednosti od jedne miliona evra! Samo iz Srbije su otišla 42 aviona puna oružja, većina u Saudijsku Arabiju, a deo u Ujedinjene Arapske Emirate. To je oružje potom završilo u Siriji. A sirijske izbeglice su potom završile u Srbiji. Kao što vidite, i Srbija i Hrvatska nose odgovornost za izbegličku krizu, ona nije pala s neba.

Pobeda Sirize i rezultati prošlogodišnjeg grčkog referenduma ulili su nadu da je moguće napraviti pukotinu u vladajućem neoliberalnom konceptu, ali euforija je kratko trajala. Koji su danas realni rezultati Ciprasove politike?

- Kao što znate, podržavao sam Ciprasa, ali treba da se suočimo s realnošću današnje Sirize. Posetite luku Pirej u Atini pa ćete videti rezultate Ciprasove politike. Upravo je Ciprasova vlada prodala 67 odsto jedne od najvažnijih grčkih luka Kinezima. Ako odete u kineski dio, naći ćete radnike s manjim platama, bez kolektivnih ugovora, bez mogućnosti sindikalnog udruživanja... Kineski standardi unutar Evrope, eto to je jedan od rezultata. Ali da budemo pošteni spram Ciprasa, to je ujedno i politika Evrope. Uzmite samo nedavnu Olandovu reformu rada u Francuskoj, ono s čime se eksperimentisalo na periferiji EU sada se implementira i u srcu Evrope.

U Londonu je godinama zatočen Džulijen Asanž, osnivač Vikiliksa. Zašto je on postao i ostao američki i evropski neprijatelj br. 1 i šta to govori o dominantnim vrednostima?

- Dovoljno je da odgovorite na pitanje zašto se čovek koji već tačno 10 godina (u oktobru je deseta godišnjica Vikiliksa) objavljuje prljave tajne Amerike - od njihovih zločina u Iraku i Avganistanu sve do Libije - i drugih centara moći nalazi već petu godinu u političkom azilu u Ambasadi Ekvadora, da biste saznali koje su današnje “dominantne vrednosti". Kada bi Džulijan, hipotetički, napravio samo jedan korak van ambasade, zbog pakta o izručivanju koji Velika Britanija ima sa SAD verovatno bi završio u tamnici do kraja života, slično kao zatvorenici Gvantanama ili Čelsi Mening. Nakon što je upravo Džulijan pomogao Edvardu Snoudenu da pobegne u Rusiju, a posebno nakon objavljivanja hiljada tajnih mejlova Hilari Klinton, koji već sada utiču na izbore u SAD, njegova se situacija dodatno komplikuje. I rezultati izbora u SAD i situacija u Velikoj Britaniji, ali i izbori u Ekvadoru iduće godine, sve to utiče na njegovu sudbinu. Neprijatelj demokratije sigurno nije Džulijan Asanž, već je to Hilari Klinton.

Da imate američki pasoš, glasali biste za Trampa ili Hilari Klinton?

- U vašem pitanju sadržan je sav problem te dileme. Svi se straše Trampa, jer bismo mogli dobiti novog postmodernog diktatora. No, Hilari je već pokazala svojim ratom u Libiji, huškanjem na nove ratove da bi američka vanjska politika bila ekspanzionistička i opasnija od Obamine. Dakle, s jedne strane imate Trampa, za kojeg ne znamo šta tačno možemo očekivati, a s druge Hilari, za koju znamo što možemo očekivati, a ni to nije dobro. Hilari ili Tramp, državni udar ili Erdogan, Le Pen ili Sarkozi? Teško je izabrati manje zlo jer su oba izbora jednako loša! Kako u slučaju Hilari ili Tramp i jedan i drugi ishod ima posledice ne samo na Ameriku nego na celi svet, poenta je zapravo u tome da bi i svi oni koji nemaju američki pasoš trebalo da glasaju za američkog predsednika.

Kada bi vas tinejdžer od 17 godina pitao u koji deo sveta da ode da živi, šta biste mu predložili?

- Nema više mesta gde se možete sakriti. Nema van kapitalizma, ako se i sakrijete na najudaljenije ostrvo, mala je verovatnoća da vam iznad glave već ne leti dron. Nažalost, velika većina tinejdžera danas smatra da je politika nešto čime se ne treba baviti, premda se politika i dalje bavi njima. Onom tinejdžeru koji se ipak pita kakav je to svet u kojem živimo, i koji to ne želi prihvatiti, dao bih odgovor koji je Ho Ši Min dao nekim italijanskim komunistima koji su ga posetili u Vijetnamu i pitali ga nakon par sati razgovora: "I dobro, kako mi možemo pomoći narodu Vijetnama?" Ho Ši Min je navodno odgovorio: “Jedini način da pomognete nama jeste da se vratite u Italiju i tamo započnete revoluciju." Treba, dakle, početi od svog dvorišta. I to doslovno. Revolucija počinje u vlastitoj kući, u odnosima kakve gradimo sa drugima, sa prijateljima, sa partnerima.

Kakve tačne posledice američki izbori imaju za svet, pa i za Balkan?

- Pre neki dan sreo sam Noama Čomskog u Bostonu, čoveka koga nikako ne bismo mogli okarakterisati kao katastrofičara, čoveka čije su se analize uvek pokazale tačnim, koji mi je rekao da obratim pažnju na dve teme koje neobično izostaju iz predsedničke debate. Jedna je ekologija, a druga je moguća nuklearna katastrofa. To su dve stvari koje bi, ukoliko se čovečanstvo konačno ne urazumi, mogle izbrisati ljude s lica zemlje. I da budemo pošteni prema Hilari, ona se barem izjasnila oko održivog razvoja i alternativnih izvora energije, dok Tramp i dalje negira globalno zagrevanje. A da li biste Trampu dali da se približi nuklearnom reaktoru? Premda je izbor težak, ono što je Berni Sanders uspeo da uradi jeste da je Hilari prisilio da se barem malo primakne levom centru, evo, u prvoj velikoj TV debati između Hilari i Trampa neki dan upravo je Hilari govorila o tome da treba oporezovati bogate, boriti se protiv rasizma itd. Kakav god bio ishod američkih izbora, bitno je da pokret koji je izgradio Sanders ostane aktivan, ali i da se svi koji nisu građani Amerike uključe u ovu debatu čiji će ishodi predodrediti budućnost čovečanstva.

Suverenitet nacionalne države je iluzija

Postoje razne, potpuno suprotstavljene teorije šta je i zašto se dogodio Bregzit i naročito koje su njegove posledice. Dakle, šta Velika Britanija želi da dobije izlaskom iz Evropske unije, a šta EU gubi njihovim odlaskom?

- Na dan Bregzita bio sam u Ambasadi Ekvadora kod Džulijana Asanža i pred nama su na stolu bila sva izdanja britanskih novina tih dana. Samo pogled na naslovnice bio je dovoljan da vidite šta je bilo pogrešno sa Bregzitom i zašto se dogodio. Recimo, neke od najčitanijih novina najavljivale su Dan nezavisnosti, a usput reklamirale drugi nastavak tog naučnofantastičnog filma. No, upravo je ideja da bi Velika Britanija nakon izlaska iz Evrozone postigla Dan nezavisnosti najveća naučna fantastika! Nema van kapitalizma danas. Povlačenje u iluziju suvereniteta nacionalne države, bilo da je zagovaraju desničari ili levičari, pokazuje potpuno nerazumevanje geopolitike današnjice.

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU