fbpx

Kao ondašnji zamenik Vojnog tužioca u Beogradu, uz ostalo, radio sam i na rasvetljavanju neprirodne i nasilne smrti (ubistava, samoubistava, zadesna usmrćenja) 62 pripadnika JNA-VJ (oficira, podoficira, vojnika i civilnih lica na službi u JNA-VJ), u vremenu početka i tokom oružanih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije, devedesetih godina.

jna troops in slovenia

U više istraživanih slučajeva, pripadnike JNA-VJ ubila je ondašnja Vojna bezbednost (VB).VB je ubila i mnoge svoje profesionalno najuglednije pripadnike i saradnike, ali i mnoge druge.

Ubistva su javnosti predstavljana kao nesrećni slučajevi (padovi helikoptera, saobraćajne nesreće), kao samoubistva u stanjima psihičkog rastrojstva i/ili teške alkoholisanosti ili navodna ubistva od NN osoba (napadima na ubijeno vojno lice dok je vršilo službu i/ili izvan službe – kao navodnog saučesnika teških krivičnih dela).

Za neka ubijanja koja su izvršili pripadnici i saradnici VB, lažno su optuživani drugi pripadnici JNA-VJ ili nepoznati učinioci (NN).Podnošenjem lažnih krivičnih prijava, podmetanjem lažnih dokaza, u dogovoru sa tzv. vojnim tužiocima i tzv. vojnim sudijama, pokretani su i vođeni fingirani krivični postupci protiv NN osoba, najčešće za krivično delo napad na vojno lice u vršenju službe iz člana 206. stav 4. u vezi sa stavom 1. ili krivično delo povreda stražarske patrolne ili druge slične službe iz člana 209. stav 4. u vezi sa stavom 1. i 2. ondašnjeg Krivičnog zakona (KZ) SRJ.

Poznate “službine” ubice, umesto krivičnog progona, postavljane su na više pozicije i nagrađivane.Neki su navodno pobegli i skrivaju se u inostranstvu, a kao ucenjena lica rade kao pripadnici i saradnici VB.Neke su (nakon što su im oteli ukradeno i opljačkano) likvidirali, a druge proglasili psihopatama, sve u ime viših, državnih interesa.Tragove zločina su uništili.Oteto, opljačkano i ukradeno, zadržali su za sebe.Srbiji u čije i danas deluju, dali su nesreću, strah, sveopšte beznađe i trajnu sramotu.

O ovom i drugim, brojnim slučajevima ubijanja svojih i pripadnika JNA-VJ, upoznao sam generala Svetka Kovača i dvojicu pukovnika VB u celodnevnom kazivanju, 6. februara 2001. godine, četvoricu načelnika GŠ VJ, četvoricu ministara odbrane SRJ-SCG-Srbije, podneo više krivičnih prijava tzv. vojnim tužiocima i tužilaštvima Srbije, opširno i detaljno govorio u tzv. vojnim sudovima i sudovima Srbije, istražiteljima Tužilaštva haškog Tribunala, javno svedočio u MKSJ, te u javnim medijima Srbije.

Činim to i ovom prilikom, na ovaj, jedini preostali način, jer su službine ubice, ne samo na slobodi, nego, sa visokih pozicija u tajnim službama, i odlučuju o našim životima, a ne samo o ljudskim pravima i slobodama.

U jednom slučaju VB je ubila trojicu vojnika-stražara, dvojicu Srba i jednog Albanca, a potom ubijenog Albanca predstavila kao ubicu dvojice svojih drugova Srba?! Zašto?

Iz pijeteta prema ubijenim vojnicima VJ, ne navodim njihova imena.Ne navodim ni imena trojice visoko pozicioniranih oficira VB, čije sam ispitivanje, kao zamenik Vojnog tužioca u Beogradu, zahtevao Aktom KTN broj 130/94 od 27. septembra 1995.godine, ubeđen da su krivično odgovorni za ubistvo sve trojice vojnika stražara – dvojice Srba i jednog Albanca, kao i za lažno predstavljanje ubijenog vojnika Albaca kao ubice dvojice svojih drugova vojnika Srba.

Naime, po krivičnoj prijavi Organa vojne bezbednosti Komande odbrane grada Beograda, kao ondašnji zamenik Vojnog tužioca u Beogradu, rešavao sam, između ostalog predmet KTN broj 130/1994, protiv navodno nepoznatih počinilaca (NN lica) krivičnog dela povreda stražarske patrolne ili druge slične službe iz člana 209. stav 4. u vezi sa stavom 1. i 2. KZSRJ.Ubrzo, nakon pribavljanja potrebnih obveštenja, nakon detaljnog razmatranja sa Vojnim tužiocem u Beogradu, pukovnikom Petkovićem i Vrhovnim vojnim tužiocem, generalom Obrenčevićem, a po njihovom naređenju i bližim instrukcijama, postupak sam usmerio i dalje vodio protiv trojice, sada visoko pozicioniranih oficira VB (ondašnjeg načelnika Organa VB i dvojice, njemu tada podređenih ovlašćenih lica Organa VB, sa posebnim ingerencijama u kasarni Jakovo i kasarnama u Mladenovcu, pa i u kasarni Sajmište).

Njih trojica, kao oficiri VB, po naređenju nadređenih im u službi, osmislili su i detaljno isplanirali i međusobno podelili uloge u pridobijanju, a po potrebi i prisiljavanju, Albanca XYZ, kao vojnika na redovnom odsluženju vojnog roka u VJ, u vremenu kada je, od novembra 1993. do kraja januara 1994. godine, bio na obuci u kasarni Jakovo, a potom u VP 3417 Mladenovac, u kasarni Sajmište, gde je trebalo da odsluži ostatak vojnog roka nakon završene obuke.

Po planu VB, vojnika Albanca XYZ je, seksualnim uslugama emotivno vezala za sebe, lepuškasta, sredovečna Srpkinja, koja je radila za VB.Kada se XYZ potpuno vezao za nju, ona mu je davala puno novca i vodila ga u kafane i na druga mesta za zabavu, opijanje i muziku sa igračicamma, uvlačeći ga u planirane i fingirane konflikte, a u nekoliko navrata odvela ga je i držala na mestima provalnih krađa, koje su pripadnici službe VB potom iskonstruisali u lažne optužbe vojnika XYZ, snimajući video-kamerama njegovo prisustvo i preteći mu krivičnim progonom ukoliko ne pristane na saradnju i rad za službu VB.

Jednovremeno, pripadnici VB, znajući da svaki punoletni Albanac, koliko god bio siromašan, nastoji, radi ponosa i dostojanstva građenog vekovima, da pribavi oružje, preko svojeg ranijeg saradnika Y1,Albanca iz istog sela iz kojeg je bio i vojnik XYZ, ponudila je vojniku XYZ i njegovoj porodici da im nelegalno proda dva pištolja.Saradnik VB Y1 je svedočio da je porodici HYZ zaista prodao pištolje, a takođe je prijavio Državnoj bezbednosti (DB) Srbije, kako je brat HYZ navodno pripretio svojoj trudnoj ženi da će je zaklati ako mu rodi još jednu kćerku, jer je hteo da ima i sina.Policija je javno upala u kuću XYZ.Pohapsili su muškarce, zapretili im da će ih osuditi na dugovremene kazne.Vojniku XYZ su predočili težinu situacije, a potom mu objasnili da on može da spase i sebe i svoju porodicu, da izbegnu krivični postupak i neizbežnu kaznu zatvora- “samo ako pristane da radi za Vojnu bezbednost”.Obećali su mu da će ga i novčano podržavati u narednom periodu, da će mu dati pasoš i omogućiti da bude sa braćom i rođacima u Švajcarkoj (gde je vojnik XYZ, ranije već kratko boravio), ili gde god želi, samo ako im za uzvrat, kada to od njega budu tražili, bude dostavljao određene podatke ili učinio ono što oni budu zahtevali od njega.Znajući da mnogo voli oružje, obećali su da će mu dati svako oružje koje bude poželio, da će ga obučiti i da njime precizno puca, da će mu dati sva potrebna dokumenta i novac, ako bude pristao da izvrši sve zadatke koje mu kasnije budu davali. Kada je na sve ovo pristao, XYZ su ubrzo obećali puno novca, dobar auto, dobre revolvere i drugo oružje i boravak u inostranstvo, ako bude ubio nekoliko Albanaca sa Kosova i iz Švajcarske.Uz sva obećanja, neprekidno su mu “objašnjavali” da će, ako odbije da radi za vojnu bezbednost, i njega i njegovu braću uhapsiti i osuditi na dugovremeni zatvor i oduzeti im sav novac zarađen u inostranstvu.

Preko svoje lepuškaste saradnice, oficiri Vojne bezbednosti (VB) su XYZ davali novac, koji je trošio u izlascima i u provodima sa tom Srpkinjom.XYZ je bio druželjubiv i omiljen među ostalim vojnicima – Srbima.U gradu ih je sve čašćavao, a oficiri VB su mu omogućavali da u grad izlazi skoro svaki dan i da boravi po svojoj želji. Pri povratku u kasarnu, donosio je puno hrane (“pljeskavice i slatkiše”), kvalitetnih pića i cigareta i sve je davao vojnicima iz svoje jedinice, koji su se divili njegovoj galantnosti, a posebno skoro svakodnevnim izlascima i provodu sa lepuškastom Srpkinjom.

XYZ je bio omiljen među Srbima, vojnicima i starešinama iz jedinice.Prema svima je biokorektan.Sve intezivnije je učio srpski jezik.U pismima, kao i u izjavama desetina vojnika i starešina, naročito se naglašava da je XYZ bio korektan, uljudan i svima drag, kao i da im “nije jasno šta je to moglo da se dogodi sa njime”. Neki su čak isključivali mogućnost da je on ubio dvojicu vojnika Srba, tvrdeći da se ne zna ko je to uradio, a da je vojna bezbednost ubila XYZ jer nije hteo da izvrši njena naređenja kada ga je po četvrti put uputila iz Jakova, odnosno Mladenovca u rodni grad …..

U izjavama nekih od vojnika iz jedinice, kako onih iz kasarne u Jakovu, tako i iz kasarne Sajmište u Mladenovcu, otvoreno se govori o tome da su oni bili ubeđeni da je njihov drug – vojnik XYZ bio saradnik VB, a da je bio naročito blizak sa poručnikom Vojne bezbednosti X-1, koji mu je dozvoljavao da radi šta hoće, pretpostavljali su – zbog očekivanja da će XYZ izvršavati određene zadatke za VB. Neki od vojnika u izjavama naglašavaju da je XYZ često dozvoljavano da ide u posete porodici u …. i da oni pretpostavljaju da je on pri tim boravcima u …., odlazio i na Kosovo i izvršavao zadatke koje su mu naređivali X-1 i drugi iz VB.U izjavama su neki vojnici u ovom smislu komentarisali očigleno privilegovani položaj XYZ, ali su ga voleli i cenili kao simpatičnog i druželjubivog i zato što ih je obilno šašćavao hranom, pićem, cigaretama.

Uprkos zabrani da se Albanci određuju u sastav straže (iz navodnog straha od mogućih ubistava nakon prethodnog navodnog Keljmendijevog masakara u Požarevcu), po odluci oficira bezbednosti, XYZ je ukuljučen u sastav kasarske straže u kasarni “Sajmište” u Mladenovcu.

U noći 01. maja 1994. godine, na Vaskrs po pravoslavnom kalendaru, XYZ je bio uključen u sastav straže i toga je dana vršio dužnost stražara u sastavu kasarske straže.Nesporno je dokumentovano da je samu stražarsku službu i dužnost obavljao odgovorno, po propisanim uputstvima i naređenjima komandira straže – vojnika u činu razvodnika Srbina N(N)N-1 i razvodnika straže – vojnika Srbina N(N)N-2.

Ni sa jednim od ove dvojice, kao ni sa drugim stražarima ili vojnicima i starešinama iz jedinice, odnosno kasarne,ni toga dana, niti bilo kada pre, XYZ nije bio u bilo kakvom konfliktu.Naprotiv, i toga dana, kao i svakog prethodnog, bio je dobre volje i sa svima ljubazan i korektan, a u vršenju stražarske dužnosti veoma odgovoran i savestan..

Iz nekih, za sada nerazjašnjenih razloga, u prostorije kasarske straže, toga dana i uveče – 01. maja 1994. godine, boravio je poručnik bezbednosti X-1. Neki iz jedinice i sastava straže naglašavaju -“kao da je poručnik X-1 tajno pratio vojnika-stražara XYZ”.

Oko 02:00 časova 02. maja 1994. godine, kada su ostali pripadnici straže spavali i odmarali, začula se rafalna pucnjava i u prostorijama straže, hicima iz automatske puške, ubijeni su dvojica vojnika-stražara, Srbi (komandir straže – vojnik u činu razvodnika N(N)N-1 i razvodnik straže – vojnik N(N)N-2).

Prema saopštenju tadašnjih vojnih vlasti, obojicu je ubio vojnik–stražar Albanac XYZ, koji je odmah pobegao u nepoznatom pravcu, a za njim je upućena naoružana grupa specijalaca iz vojne policije – sa zadatkom da ga likvidiraju, kao navodno opasnog po okolinu.

Nakon nekoliko dana, javnost je obaveštena da je vojnik-stražar Albanac XYZ ubijen, bez navođenja drugih bližih podataka o vremenu, mestu i okolnostima likvidacije.

Iz izjava trojice oficira Vojne bezbednosti (VB) osumnjičenih za smrt ubijenih vojnika-stražara, nesporno je da su ova trojica oficira vojne bezbednosti, po naređenju nadređenih im u službi, pokušali da pridobiju za saradnju vojnika Albanca XYZ.Takođe, po međusobno saglasnim iskazima, njih trojica su osmislila plan pridobijanja XYZ, a ako bude potrebno i prisiljavanja na saradnju.Po tom planu, “dali su mu svoju zgodnu saradnicu i novca”, a potom, uz pomoć saradnika vojne bezbednosti Y1 iz istog sela, stvorili kompromitujuće audio i video snimke za XYZ i njegovu poridcu (nelegalnom prodajom dva pištolja porodici XYZ i svedočenjem saradnika Y1 o javnoj pretnji koju je navodno iskazivao jedan od braće XYZ – “da će ubiti svoju ženu”) i doveli XYZ i njegovu porodicu u fingiranu krivično-pravnu situaciju sa izgledima da budu osuđeni u montiranim sudskim postupcima. Ucenjenom vojniku Albancu XYZ je obećano da će i sebe i svoju porodicu izvući iz te opasne i kompromitujuće situacije, ako pristane da radi za Vojnu bezbednost (VB).

Ako je dvojicu Srba (komandira straže N(N)N-1 i razvodnika straže N(N)N-2, zaista ubio vojnik-stražar Albanac XYZ, onda je nesporno – da je to učinio zbog poniženja i ucena koje su njemu i njegovoj porodici uradili trojica oficira VB, po naređenjima nadređenih i prethodno odobrenim planovima.Nesporno je i da su oficiri VB, sami presudili i ubili ili naredili ubistvo vojnika Albanca XYZ.

Kao ondašnji zamenik tužioca koji je rasvetljavao ovo trostruko ubistvo stražara u kasarni Sajmište u Mladenovcu, sa saznanjima činjenica i okolnosti iz sveukupnih krivično-pravnih spisa Vojnog tužioca u Beogradu, u predmetu KTN broj 130/1994 (protiv navodno nepoznatih počinilaca,NN lica krivičnog dela povreda stražarske patrolne ili druge slične službe iz člana 209. stav 4. u vezi sa stavom 1. i 2. KZ SRJ, smatram – da su sva trojica oficira, kao pripadnici Vojne bezbednosti, saizvršioci ubistva sva tri vojnika u Mladenovcu.

Vojnika-stražara Albanca XYZ, po prethodnom planu i dogovoru i uprkos opštoj zabrani, uvrstili su u sastav kasarske straže, te da su ubistva dvojice Srba -vojnika iz sastava Kasarske straže (komandira i razvodnika straže) izvršena po njihovom planu i naređenjima, kao i da su vojnika-stražara Albanca XYZ likvidirali, da bi ga sprečili da svedoči o ubistvu dvojice svojih drugova Srba (komandira i razvodnika straže) u kontekstu poniženja i ucena kojima su bili izloženi i vojnik Albanac XYZ i njegova porodica.

Ako je XYZ ubio dvojicu drugara, stražara, učinio je to u okolnostima koje ga exskulpiraju od odgovornosti, ako ne od krivično-pravne a ono od moralne odgovornosti.Ovo svakako po kodeksu odbrane nacionalne i porodične časti Albanaca, od osionih i besprizornih “vojnih bezbednjaka”, u stanju suženja svesti uzrokovanog dugovremenim, intezivnim, brutalnim i ponižavajućim pretnjama i ucenama, ne samo vojnika XYZ nego i njegove porodice, prevashodno braće.
Kao i danas, VB je kreirala sadržaje brojnih, gotovo svih medija. Dnevni listovi “Večernje Novosti”,”Ekspres politika” i drugi, od 3, 4, 5, 6. i narednih dana u maju 1994. godine, raspirivali su mržnju, pozivali na progon Albanaca, ne samo iz VJ nego i iz Srbije. Otvoreno su pozivali na linč dostupnih Albanaca.

VB i tzv. pravosuđe Srbije i danas skrivaju istinu o ovom zločinu.Zakasnela i nesuvisla saopštenja, te izostanak bilo kakve sankcije prema tzv. vojnim bezbednjacima i drugima koji su Albanca vojnika VJ i njegovu porodicu doveli u nepodnošljiv ponižavajući položaj, a potom i ubili, optuživši ga bez istrage da je ubio dvojicu svojih drugova Srba, još jedan su krvavi dokaz svemoći tajnih službi i njenih ubica. Tzv tužioci, sudovi i mediji, nepreduzimanjem zakonskih obaveza, plašeći se sopstvenog sudelovanja u izvršenju zločina, skrivanju zločinaca, uništavanju dokaza i tragova zločina, nemaju niti će imati snage da ubice privedu pravdi.

VB i njeni satrapi (dvojica) iz Ustavnog suda Srbije, iz tri tzv.Vojna odeljenja pri višim sudovima i apelacionih sudova Srbije, te tužilaštava kojima neprekidno rukovode saradnici tajnih službi, još uvek skrivaju svoje ubice a progone i uništavaju preostale žive svedoke (insajdere) njihovih zločina.

U Beogradu, 26.mart 2013. Đorović Golubov Lakić
potpukovnik Pravne službe JNA u penziji

zokster something

 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU