fbpx

Zašto je žena uvek kriva? Zašto mediji skoro uvek za nasilje nad ženama traže razloge u ljubomori, alkoholu, višim silama? Ako pogledate ovakve vesti saznaćete sve, samo ne to da je jedini krivac ubica.

scarpe rosse Rivoli

Slučaj ubistva J.Š.

Zašto je žena uvek kriva? Zašto mediji skoro uvek za nasilje nad ženama traže razloge u ljubomori, alkoholu, višim silama? Ako pogledate ovakve vesti saznaćete sve, samo ne to da je jedini krivac ubica.

Izveštavanje medija o muškom nasilju prema ženama i njegovom najbrutalnijem obliku – ubistvu, iz godine u godinu postaje sve tabloidnije, a sve manje istraživačko. Umesto poštovanja žrtve često dobijaju osudu, etikete, ponižavanja. Članci se manje bave istorijom nasilja, a više zadiranjem u intimu žene, u potrazi za kompromitujućim informacijama. Ovakvi tekstovi podstiču održavanje predrasude o tome da su žene krive za nasilje koje su preživele i da je muško nasilje prema ženama opravdano.

U prilog tome govori izveštavanje pojedinih dnevnih novina[1] o ubistvu Jelene Šindrić u Požarevcu 9. marta 2016. godine, počinjenom od strane njenog bivšeg partnera Dejana Stojiljkovića.[2] Ubistvo su pratili novinski naslovi: Nije mogao da prežali raskid,[3] Strast povlači oroz,[4] Nisam mogao da je gledam sa drugim.[5] Analiza ovog ubistva se pretvorila u fatalnu ljubavnu priču koja nije mogla imati drugačiji kraj. Kao glavni razlog nasilja navedena je ljubomora, a odgovornost ubice pomerena je u drugi plan.

Decenije iskustva ženskih organizacija u radu sa ženama koje su preživele muško nasilje pokazuju da nasilje u partnerskim odnosima između ostalog karakteriše izražena ljubomora. Nasilniku je ljubomora opravdanje da kontroliše gde žena ide, s kim se druži, koliko se dugo negde zadržala i slično. Iskustvo pokazuje i da je nasilje svesno izabrano ponašanje i predstavlja zloupotrebu društvene moći. Ukoliko mu se ne dopada ponašanje žene, nasilnik će fizički nasrnuti na nju, dok to ne čini ukoliko mu se ne dopada ponašanje šefa na poslu, jer je svestan da šef ima više moći i da može da ga otpusti sa posla. Prema izjavama komšija/nica i poznanika/ca iz novinskih tekstova, nasilnici su najčešće opisani kao dobre komšije i mirni ljudi. Sve ovo ukazuje da nasilnici prave izbore, to jest da mogu, onda kada to žele, da kontrolišu sopstveno ponašanje.

Dalja analiza novinskih članaka o ovom ubistvu pokazala je da su mediji skrojili sliku o žrtvi kao lošoj majci, preljubnici, izdajnici i na taj način podržali predrasudu da je ona “zaslužila/provocirala” nasilje. Gotovo svi članci navode da je ostavila ubicu i našla drugog partnera, spekuliše se da je bila trudna sa aktuelnim partnerom, da je “navela“ Dejana da ostavi ženu i dete (Kurir, podnaslov: Upropastila mu brak), da je ostavila bivšeg partnera i dete, da je godinama bila u “svađi” sa svojim roditeljima. Najdrastičniji primer je članak u kome se citira Dejanova majka koja kaže da je “ne bi čudilo ni da je Jelena istovremeno bila u vezi sa Brankom i Dejanom”.[6] Iz ovih informacija (koje su irelevantne za izveštavanje o ubistvu ove žene) i naslova Jelena me izdala, zato sam je ubio,[7] čitaoci dobijaju indirektnu poruku da je nasilje nad ovom ženom bilo “opravdano”.

S druge strane, nasilnik je predstavljen kao “tih, povučen i primeran”,[8] neko ko “nikada nije ispoljavao agresivnost”,[9] “vredan i odgovoran”, “jedan od najboljih saobraćajnih policajaca”.[10] U jednom od članaka nasilnik se prikazuje kao “zaštitnik” koji je Jelenu “spasao” od nasilja njenog prvog supruga. Predstavljanjem nasilnika kao finog i primerenog čoveka, ubistvo se svodi na incident, a ne na vrhunac Dejanovog kontinuiranog nasilja nad Jelenom. Ubistva žena u porodično-partnerskom kontekstu su uvek epilog dugotrajnog nasilja muškaraca nad ženama. Dejan je Jelenu proganjao i pretio joj danima pre nego što ju je ubio, o čemu svedoče izjave njenog partnera. Proganjanje se često ne doživljava kao opasno i preteće ponašanje, već kao izliv ljubavi, ali neželjeni izlivi ljubavi koji se ponavljaju u dužem vremenskom periodu više nisu ljubav, nego nasilje. Zamislite da vas neko prati i zove telefonom. U ovom, ali i u mnogim ranijim slučajevima koje smo analizirale, proganjanje se završilo ubistvom i posledica je eskalacije (kontinuiranog) nasilja.

Novinski naslov iz Blica, Zla kob jedne porodice: policajac ubio bivšu devojku, uvodi i temu sujeverja u našu percepciju zločina nad ženama. Ovakav naslov bi više odgovarao časopisu Treće oko nego dnevnim novinama koje imaju cilj da brzo, istinito i u skladu sa ključnim činjenicama informišu javnost. U članku koji prati pomenuti naslov, ali i u drugim člancima, navodi se rodbinska veza između ubijene Jelene Šindrić i nestalog dečaka Đorđa Andrejića (za čije je ubistvo bila osumnjičena njegova majka – Jelenina tetka, koja je potom oslobođena sumnje usled nedostatka dokaza). Teško je razumeti zašto je napravljena ova veza, ali uvođenje “loše karme” u kontekst ubistva je još jedan način da se krivica i odgovornost za ubistvo pripiše “višoj sili”, a ne ubici.

Na ovaj način novinski članci pojačavaju utisak da:

– ubica nije mogao da kontroliše sopstveno ponašanje,

– da treba da imamo empatiju za ubicu, a antipatiju za žrtvu i

– da je ubistvo posledica delovanja “više sile” ili “loše karme” žrtvine porodice.

Krajnji ishod je da se relativizuje i zamagljuje odgovornost nasilnika, krivica se prebacuje na žrtvu i umanjuje se doživljaj stvarnih posledica nasilja. Imajući u vidu da novinsko izveštavanje ima ogroman uticaj na formiranje javnog stava i time dalekosežne posledice na živote žena, mediji bi trebalo da pojačaju istraživačko i društveno odgovorno izveštavanje o nasilju u porodici i partnerskim vezama, kao i o svim drugim formama muškog nasilja nad ženama. Mreža Žene protiv nasilja stoji na raspolaganju novinarima/kama za konsultacije u vezi sa ovom temom, za obuku i svaku drugu vrstu pomoći i podrške u razumevanju fenomena muškog nasilja prema ženama.

 

1. Ovom analizom obuhvaćene su sledeće dnevne novine: Večernje novosti, Blic, Kurir, Dnevnik, Alo, Informer, Večernje novosti_Beograd, Vesti Frankfurt, Danas Braničevo.

2. U okviru press clippinga koji nam svakodnevno pristižu iz medijskog arhiva Ebart, ovaj slučaj femicida pojavio se u ukupno 31 medijskom prilogu: 7 puta u elektronskim medijima – TV KCN, Happy TV, TV Pink, TV Pink 3, RTS 1; jednom internet portalu dnevnih novina – Telegraf.rs; 23 puta u štampanim medijima – Večernje novosti, Blic, Kurir, Politika, Dnevnik, Alo, Informer,Večernje novosti_Beograd, Vesti Frankfurt, Danas Braničevo. Dok prilozi o ovom femicidu u elektronskoj formi čine samo kratke informativne vesti, štampani mediji skloni su senzacionalističkom i diskriminatornom izveštavanju.

3. Danas Braničevo, Nije mogao da prežali raskid, 11.03.2016.

4. Alo, Strast povlači oroz, 14.03.2016.

5. Večernje novosti, Nisam mogao da je gledam sa drugim, 12.03.2016.

6. Kurir, Crna sreda, 10.03.2016.

7. Informer, Jelena me izadala zato sam je ubio, 12.03.2016.

8. Večernje novosti, Ubio bivšu jer je zatrudnela sa novim dečkom,10.03.2016.

9. Danas Braničevo, Nije mogao da prežali raskid, 11.03.2016.

10. Informer, Jelena me izdala, zato sam je ubio, 12.03.2016.

Mreža Žene protiv nasilja

 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU