fbpx

Dobitnica Nobelove nagrade za mir, Tavakul Karman (Tawakkul Karman), govori o borbi za ženska prava. Ona smatra da u doba tehnološke revolucije postoji mogućnost za zajednički rad.

Tawakkul Karman

Ona je prva Arapkinja i druga žena muslimanka koja je dobila Nobelovu nagradu za mir. Ovom nagradom je 2011. godine dokazano da je prepoznato zalaganje Tavakul Karman u borbi za prava i bezbednost žena. Isto tako, nagrada je i dokaz da je uloga koju je ova novinarka i aktivistkinja za ljudska prava odigrala u borbi za demokratiju i mir u Jemenu veoma važna. I sve to na miran način i zagovaranjem izbegavanja upotrebe sile.

Kao novinarka, Karman je izveštavala o kršenju ljudskih prava i o političkoj nestabilnosti u Jemenu. Sa samo 26 godina, 2005. godine, postala je suosnivač organizacije Žene novinari bez lanaca (Women Journalists Without Chains). Njena svrha je, ni manje ni više nego da iz društvene perspektive pripremi i druge novinare za promovisanje ljudskih prava i slobode izražavanja.

Aktivistkinja, rođena 1979. godine u Taisu (Taiz), trećem po veličini gradu u Jemenu, bila je svedok ujedinjenja Južnog i Severnog Jemena 1990. godine, kao i građanskog rata između te dve strane, koji je potom usledio, i nestabilnog mira pod autoritarnom vlašću Severnog Jemena. Aktivistkinja uverava da je u tom periodu „nasledila duh odgovornosti od svog oca i svest da treba da negujemo sve što nas okružuje i, u isto vreme, da preuzmemo inicijativu u naše ruke”, govori Karman osvrćući se na prošlost.

U svojoj karijeri aktivistkinje vodila se time da treba da bude poštena i pravedna osoba. Dakle, u ovoj borbi za inovacije i promene u društvu, tvrdi da je preduzimala korake kako bi izazove pretvorila u mogućnosti: „U konzervativnoj državi kao što je ova ne dozvoljavaju ženama da napuste zemlju. Bila sam zatočena, napadana od strane vlade. Međutim, kao žena, trebalo bi da imam mogućnost da moje rukovodstvo bude prihvaćeno”, naglašava Karman.

Sa strašću u rečima ova pristalica pacifizma podiže glas u znak protesta: „Menjamo se, od jednog sveta koji ženama nije dozvoljavao da vode društvo, do društva koje im omogućava da vode revoluciju”.

Još jedan od izazova sa kojima se susrela je u direktnoj vezi sa njenim mirnim otporom. „Ja ne verujem u nasilje”, uverava. Jemenka objašnjava da se još jedan od velikih izazova na njenom putu ka društvenim inovacijama sastojao iz zaustavljanja oružane borbe: „Želela sam da promenim ljudsku svest tako da počnu da razmišljaju o miru”. Karman objašnjava da je na ovaj način počela da piše članke i vodi rasprave: „Odlučila sam da izađem na ulicu, da podstaknem ljude da postave dijalog ispred tiranije”.

Aktivistkinja je prisustvovala nizu konferencija pod nazivom Buntovni s razlogom, koje je Mazda organizovala u Barseloni, na sednici koja je podržala rukovodstvo žena.

Karman je preuzela ulogu žene koja mora da veruje da je ona sama odgovorna za to da ima dobar život u zdravom društvu. „Ako žena sebe vidi kao liderku, i društvo će je prihvatiti kao takvu”, naglašava ova Jemenka. Da bi se jedna žena bavila neravnopravnošću polova, Karman tvrdi da ona ne može da se bori samo za svoja prava. Naprotiv, to bi, prema njenom mišljenju, moglo da dovede do podeljenosti u tome kako tretirati nepravdu između muškaraca i žena.

Zapravo, njen način pristupanja problemu odlazi korak dalje: „Kada govorite kao žena u ovim zemljama, morate da se predstavite kao lider tražeći ravnopravnost za sve grupacije u zemlji. Da biste se bavile pitanjima polova bitno je da se predstavite kao žena, ali na prvom mestu se morate predstaviti kao građanka”. U ovom kontekstu i u cilju postizanja mira u svetu, aktivistkinja vidi veliku priliku u tehnološkoj revoluciji: „Zahvaljujući njoj ljudi se sve više zbližavaju. Ona promoviše sposobnost zajedničkog rada”, zaključuje Karman.

Izvor: El Mundo

Prevela: Aleksandra Milić, iserbia

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU