fbpx

Jung i Frojd

Kada su se Frojd i Jung prvi put sreli u Beču 1907. godine, bilo je to prijateljstvo na prvi pogled. Pričali su 13 sati bez prestanka. O očevima, majkama, libidu, incestu, snovima, regresiji, fantaziji, simbolima, instinktu smrti, negaciji, nasilju, žrtvovanju, teologiji, erosu, jeziku, brojevima, unutrašnjim objektima, psihozi, neurozi, narcizmu i brojnim drugim, za njih važnim, temama.

Pred kraj svog života, u razgovoru sa psihoanalitičarem Kurtom Ajslerom 1953. godine, Jung se priseća tog susreta poput ljubavnika čije slomljeno srce nikada nije u potpunosti zacelilo, niti je prestalo da žali za izgubljenim:

 „Ceo svet se tada desio… Vreme je ništa! To je ono što shvatite u tom trenutku.. Postoje trenuci koji su bezvremeni… Da, to je bio veoma intenzivan susret. Koju je dubinu imao! Bože, da je samo uspeo da se izdigne iznad samog sebe! Ali postojao je taj neurotični element. Da je uspeo da ga prevaziđe, bilo bi suludo želeti bilo šta drugo sem saradnje sa Frojdom.“

Dakle, tada se desio svet, a zašto je i kako taj svet najednom nestao?

Mnogi ne znaju da je Jung i pre uspostavljanja lične i profesionalne saradnje sa Frojdom, na polju psihijatrije bio prepoznat kao „zvezda u usponu“. Bio je uvaženi lekar na klinici Burghelcli (gde je radio sa poznatim psihijatrom Eugenom Blojlerom), kao i profesor na Ciriškom univerzitetu. Godinu dana pre susreta, Frojd se upoznao sa Jungovim radom Studies in Word Association. Dakle, Frojd nije „stvorio“ Junga, a teoretičari tvrde da je Jung tim odnosom potencijalno rizikovao da izgubi mnogo više od njega. Međutim, nije ga to previše brinulo, a euforija i divljenje su bili jasno vidljivi u njegovim prvim pismima:

„Dozvoli mi da uživam u tvom prijateljstvu, ali ne kao u odnosu dvoje jednakih, već kao u odnosu oca i sina.“

Verujemo da je ova rečenica sa jedne strane prijala tvorcu Edipovog kompleksa, dok je sa druge strane najavila i krah (jer svi znamo šta dete u kontekstu Edipovog kompleksa oseća prema roditelju suprotnog pola).

freud jung dangerous method 1

Scena iz filma ‘A dangerous method’ koji se bavi odnosom Frojda i Junga

Jungova otuđenost nije se desila odjednom. Od samog početka, bio je jasan da se ne slaže sa određenim delovima Frojdove teorije, posebno po pitanju libida. Definisao je libido mnogo šire, tako da je seksualnost samo jedna manifestacija. Frojd je, pak, bio apsolutno siguran da će ubediti Junga da prihvati njegovo mišljenje:

Frojd piše: „Preklinjem te… Nemoj da se previše udaljavaš od mene kada si mi toliko blizu..“

Jung odgovara:“U jedno budi siguran: Nikada neću napustiti nijedan suštinski deo tvoje teorije.“

Sve u svemu, na početku su razlike bile podnošljive. Ozbiljniji problemi nastaju 1909. godine, prilikom njihovog putovanja u Ameriku, gde su oboje držali predavanje na Univerzitetu Klark u Masačusetsu. Američki psihoterapeut Saul Rozencvajg u svojoj knjizi Freud, Jung, and Hall the King-Maker: The Expedition to America piše da se na tom putovanju Frojdu desila serija sličnih incidenata gde je, da se medicinskim terminima izrazimo, pokazivao simptome urinarne inkontinencije, a Jung mu je pomogao da se izvuče iz neprijatnih situacija. Takođe mu je ponudio da započnu analitički tretman, na šta je Frojd isprva pristao. Međutim, kada ga je Jung pitao za neke intimne detalje, Frojd je odbio da odgovori navodeći da time rizikuje da naruši svoj autoritet. Jung je kasnije često govorio da je upravo taj momenat, tj. ta rečenica bila zaslužna da ovaj potpuno izgubi autoritet u njegovim očima. Postalo mu je jasno da Frojd svoj lični autoritet stavlja iznad potrage za istinom.

Mora da je nešto predosetio, jer je naredne godine Frojd pokušao da zadrži svog naslednika time što ga je postavio za prvog i doživotnog predsednika Internacionalne psihoanalitičke asocijacije (čime bi ga na neki način i primorao da isprati njegove ciljeve i teoriju). Svi ostali članovi asocijacije bili su potpuno šokirani ovom vešću, posebno Beč, zbog izmeštanja centra psihoanalize u Cirih. Nakon njihove pobune, odlučeno je da Jung postane predsednik, ali sa mandatom u trajanju od dve godine kao i sa manje moći nego što je to Frojd usprva zamislio. Jung je prihvatio, iako ostaje misterija zašto je to učinio onda kada je već bio na ivici da potpuno napusti Frojda. Ipak, razlike se nisu više mogle sakriti, pokazalo se da svoju ulogu nije obavljao ozbiljno i odgovorno koliko je Frojd očekivao, i 3. januara 1913. godine, Frojd mu je pisao:

„Predlažem da u potpunosti prekinemo lični odnos. Ja time ništa ne gubim, jer je moja emocionalna vezanost za tebe već duže vreme samo tanka nit – dugotrajni efekat prošlih razočarenja.“

jung frojd

Jung daje ostavku sa mesta predsednika, i nakon konferencije u Minhenu 1913. godine, vrlo retko su pričali. Nakon šest godina intenzivnog ličnog i profesionalnog odnosa, slabašna nit koja ih je povezivala na kraju je prekinuta.

Jung je bio svestan značaja njihovog susreta, a koliko god ekscentričan, ponekad detinjast, posesivan, rigidan – bio je svestan i sam Frojd. Kada ga je prilikom posete 1932. godine, jungovski analitičar E.A.Benet upitao kako to da su on i ostali pioniri psihoanalize bili u tako lošim odnosima, Frojd je odgovorio: „Adlerov odlazak nije bio gubitak. Razdvajanje od Štekela se nije moglo izbeći, zbog njegovih ličnih karakteristika.“ A nakon kratke pauze, tiho je dodao:“Jung je predstavljao veliki gubitak.“ I ništa više nije rekao. Ostalo je istorija.

Reference:

Henderson, David. (2015). Freud and Jung: The creation of the psychoanalytic universe. Psychodynamic Practice. 21. 1-6. 10.1080/14753634.2015.1010306.

Falzeder, E. (2020). Freud and Jung on Freud and Jung. Analytical psychology, 65(1).

Autor: Sanja Dutina Dragović, Psihobrlog

 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU