Ilustracija Jelena Žilić
Nije bilo tako davno, samo prije šest godina, kada su medije i društvene mreže preplavili snimci tuča ljudi u supermarketima zbog toalet papira u doba korone. Prije par dana ta tužna slika civilizovanog društva se ponovila. Ovaj put Evropljani su se tukli u prodavnicama zbog klima uređaja i ventilatora. Novo normalno ljeto u Evropi.
Piše: Jelena Jevđenić
Evropa je kontinent koji se trenutno najbrže zagrijava, čak dvostruko brže od svjetskog prosjeka. Toplotni talasi sada su sve češći, intenzivniji i dugotrajniji.
Evropska unija je čak svjetski predvodnik u globalnoj borbi protiv klimatskih promjena.
Usvajanjem Evropskog zelenog plana i Evropskog klimatskog zakona, smanjila je neto emisije gasova staklene bašte za više od 37 % u odnosu na 1990. godinu te je postavila cilj smanjenja od najmanje 55 % do 2030. godine.
Uprkos svim zalaganjima, propisima, zakonima, taksama i kaznama, nespremna je dočekala toplotni talas. Kataklizmični snimci iz evropskih prodavnica za klima uređaje pokazuje nam kako se u muci dostojanstvo gubi i u najuređenijim zemljama.
Nije toplotni talas zaobišao Balkan i Bosnu i Hercegovinu. Mi smo samo bolje naučili živjeti u haosu i nesređenosti. Siromaštvu i trpljenju.
A i prilično smo obezbjeđeni klima uređajima.
Tokom prošlog toplotnog talasa izašao je novi izvještaj mreže CEE Bankwatch Network u kojem su prikazani alarmantni podaci prema kojima termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu i dalje sistematski i masovno krše zakonske granice zagađenja zraka.
Bez iznenađenja, termoelektrane u BiH najveći su zagađivači u regiji. Najmanje pet postrojenja prekoračilo je svoje maksimalne vrijednosti za emisije sumpor-dioksida za više od deset puta, od toga tri iz BiH.
– Termoelektrane na ugalj u Bosni i Hercegovini tokom 2025. godine emitovale su 12,7 puta više sumpor-dioksida (SO₂), tačno 196.940 tona.
Rekord se tu ne zaustavlja.
-TE Ugljevik je bila termoelektrana sa najvećom emisijom SO2 u regionu u 2025. godini, emitujući 115.079 tona ili 16,3 puta više od svoje najveće dozvoljene vrijednosti.
Džaba postrojenje za odsumporavanje koji je koštao preko 80 miliona eura, postrojenje ne radi.
Da držimo prvo mjesto po zagađenju moralo je i Gacko da se uključi.
-TE Gacko u Bosni i Hercegovini ponovo je bila najveći emiter praškastih materija, emitovala je 2.761 tonu – čak 15,1 put više od dozvoljenog nivoa.
-TE Kakanj 6, 12,5 puta više od dozvoljenog je emitovala emisija sumpor-dioksida.
-TE Tuzla 6 i TE Kakanj 7 u Bosni i Hercegovini takođe su bile blizu, emitujući 9,5 odnosno 9,8 puta više sumpor-dioksida nego što je dozvoljeno NERP-om.
Vlasti u BiH imali su godine i godine da ulože sredstva za kontrolu zagađenja, pa bar da se zagađenja svedu na neku prihvatljivu granicu. Uradili – ništa.
Nećemo reći za BiH da je neki veliki faktor u sveukupnom svjetskom zagađenju zbog izgaranja fosilnih goriva zbog kojih danas, između ostalog, imamo klimu kakvu imamo.
Ali država je odgovorna za čist vazduh svog neba i za zdravlje svojih građana.
I sada, tokom ljetnih mjeseci, vazduh u BiH je prilično zagađen u dosta gradova, čak i oni koji nemaju termoelektrane. Zimi ćemo se vratiti toj temi. Sada, ovo umjereno zagađeno je nama kao da nije zagađeno uopšte.
Daleko od toga da je sve savršeno na zapadu, ova nespremnost za toplotni talas koji je stvorio haos u Evropi je dokaz da i dobro uređeni sistemi mogu imati propusta, ali kad se uporedi s decenijskim neradom vlasti u BiH, to dođe kao mala greška u sistemu.
EU zemlje uveliko rade na zelenoj tranziciji.
Samo Njemačka je u prvoj polovini 2026. godine pokrila ukupne potrošnje električne energije u zemlji iz obnovljivih izvora sa čak 58%. Ali Njemačka je to uredila tako da obnovljivu energiju proizvodi i država, građani, lokalne zadruge, poljoprivrednici i privatne kompanije.
I BiH je uredila sistem tako da električnu energiju proizvode građani. Ali oni bliski vlastima, investitori i tajkuni, dok parcelišu plodna poljoprivredna zemljišta i cjepkaju na papiru kilovate elektrana da ne bi ni marku zaradila država od ionako bijednih taksi i naknada, dok oni zarađuju milione.
Nakon godina odugovlačenja i prepreka, sada bi svako od nas mogao da proizvodi bar dio struje za svoje potrebe. Na krovu kuće, terasi, dvorištu. Samo treba pomoći države koje nema.
Mislim, pomoći.
I dok se nastavlja dugo toplo ljeto, nastavljaće se i poruke upozorenja iz Brisela.
BiH nije spremna za mnoge preuzete obaveze iz ugovora za pristup Evropskoj uniji, za očekviati je da nije spremna ni za toplotne talase u preventivnom smislu.
Elektroenergetski sistem djelimično stabilan, ako se stare lokalne trafostanice ne pregriju. Službeni nacionalni plan za vanredne mjere tokom toplotnih talasa – nemamo.
Civilna zaštita može kao do sada da izdaje apele i saopštenja, jer snagu troši na gašenje šumskih požara. I ponekih ilegalnih deponija koje se prave za legalne.
Zakon o radu ne definiše maksimalnu temperaturu na kojoj se radovi na otvorenom moraju obustaviti. Imamo preporuke.
Bez plana za suše koje „pojedu“ poljoprivredu.
A redukcije vode i u najvećim gradovima su postale normala.
Da, ne tučemo se kao neki divljaci za klima uređaje, ali realno nemamo ni para, a ni snage.
Kolumne „Zeleni talas” su dio serije „Impuls semafor“
Autor: Impuls