Trg Republike se, mic po mic, boji u smirujuće zelenu boju.
by Stefan Veselinović
Zeleni baloni, transparenti, majice, marame, kačketi i šareno obučen raznolik narod. Lepo raspoloženje sa tu i tamo ponekim đuskanjem uz pesmu Pitera Toša Legalize it. Jedino što mi bode oči je tamno plava boja policijske uniforme koja u velikom prstenu okružuje okupljene.
– Okruženi smo ogromnim kordonom policije, prosto smo i mi zapanjeni, jer ovde se radi uglavnom o bolesnim ljudima koji se leče i koji žele da ostvare svoja prava u kontekstu kanabisa kao leka. Ali izgleda da se ponovo javljaju određene strukture kojima se ne sviđa da se jedna ovakva građanska inicijativa pokrene – kaže za VICE Miloš Radovanović, aktivista i jedan od osnivača IRKE (Inicijative za promenu zakonske regulative kanabisa), organizatora marš.
On misli na nacionalistički kontramiting koji je trebalo da se održi u isto vreme kada i marš i “odbrani čast Srbije”. Međutim, taj skup je policija zabranila. Amin.
Miloš Radovanović, aktivista IRKE i Sonja Kozlina, predsednica IRKE koja boluje od Fridrajhove ataksije
– Zamolili smo ih da taj kavez rašire, da propuste ljude jer ih ovako odvraćaju, kao da se ovde nalazi neka bomba. Mada, ovo jeste velika društvena i svesna bomba, a radi se upravo o tome da smo začačkali osinje gnezdo raznih interesa i možda lobističkih grupa koje žele da ostvare profit prohibicijom kanabisa – objašnjava Miloš.
Ovogodišnja poruka “Kanabis marša” je samo jedna: kanabis je lek. Vremena više nema. Broj obolelih i preminulih od kancera u Srbiji je alarmantan, i zato iz ovog udruženja smatraju da se pod hitno građanima mora dozvoliti mogućnost alternativnog lečenja kanabisom, bez straha od zatvora ili drakonskih kazni.
– Samo po zvaničnim statistikama, skoro šest odsto ljudi u Srbiji koristi kanabis. Moramo da oslobodimo ovu biljku u potpunosti. Ona se ne sme tretirati kao opijat, ljudi kojima je medicinska marihuana potrebna ne smeju više strahovati i nabavljati repromaterijale u inostranstvu ili na crnom tržištu u Srbiji, ne znajući ni šta, ni od koga dobijaju – poručuju iz udruženja.
Kažu da su se obraćali svim institucijama, ali da se nikada ništa nije dogodilo.
Među okupljenima su stari, mladi, najmlađi, zdravi i bolesni. Svi su tu da podele iskustva i pomognu jedni drugima.
– I dalje čuvam mejl doktorke koja mi je 2013. godine, posle 16 hemoterapija i 28 zračenja, prognozirala samo tri meseca života srednjeg kvaliteta i savetovala moju porodicu da se pripremi za taj trenutak – priča jedva suzdržavajući emocije Jelena Reljić iz Bijeljine.
Sluša je u tišini oko pet stotina građana, po mojoj proceni – policija je rekla, 350 – na Trgu Republike.
– Ali, eto, ja sam danas tu, sa vama, radim, putujem i planiram još dugo da budem ovde.
Aplauz.
Pitam Jelenu koliko je teško nabaviti ulje u ovakvoj sredini i uslovima.
– Jako je teško i treba puno novca, trenutno na ovaj način može da se leči samo onaj koji ima para, ili sam uzgaja. Ja pokušala, ali mi nije nešto uspelo – kaže kroz smeh.
– Ali ja sam živi dokaz da kanabis pomaže, ja sam ustala iz kreveta. Ljudi, ne plašite se.
Drugima ova biljka, kojoj svi ponekad tepamo sa Marija Ana, pomaže svakodnevno.
Hrabra Jelena Reljić i autor teksta ispred Ministarstva zdravlja
– Iz Zemuna sam i bavim se muzikom. Imam problem sa štitnom žlezdom, Bazedovljevu bolest, odnosno, ubrzan rad štitne žlezde. Simptomi su hipertenzija, tahikardija, tremor, znojenje, nervoza, nesanica, a pomoću marihuane je sve to kao rukom odnešeno – priča mi Černe Vito.
– Smatram da je čovek prvo spiritualno i energetsko biće, a potom fizičko i da prvo treba na taj način da se lečimo. Marihuana nosi nešto što je više od THC – a to je neki duh.
Černe Vito ima pitanje
Lik koga u Americi zovu Džo Mama i sam, kroz svoju organizaciju Sweetleaf collective, promoviše medicinsku marihuanu u Sjedinjenim Američkim Državama.
– Mi radimo već dvadeset godina. Besplatno delimo medicinsku marihuanu slabo plaćenim, bolesnim ljudima. Jako, jako bih voleo da vidim da Srbija dobije medicinsku marihuanu jer ona menja ljudima života, to sam video iz prve ruke.
Džo Mama vidno raspoložen
Maršu su se priključili ljudi iz cele Srbije. Bukvalno. Mada, odziv je neproporcionalan prisutnosti marihuane u Srbije. Nisam video nijednog od stotinu ljudi za koje sam siguran da bi trčali po recept kada bi se sutra legalizovala.
– Došli smo iz Valjeva, samo da poručimo da je kanabis lek. Strašno je što se danas heroin nalazi na svakom uglu, a do marihuane je mnogo teško doći – priča mi grupica momaka i devojaka.
Kolona kreće od Trga, preko Terazija do parka Manjež, i zaustavlja se ispred Ministarstva zdravlja. Policija sve vreme pažljivo prati i čuva veliku grupu boraca za legalizaciju marihuane. Što je, moram da kažem, prilično ironično. Najbolje će razumeti oni koje su isti ti plavci makar jednom žestoko trkeljisali zbog pola grama.
– Kako možeš da zabraniš nešto što je prirodno? – pita se jedan od učesnika marša koji je želeo da ostane anoniman.
– Ja marihuanu koristim od trećeg razreda, što nije za pohvalu, ali mi je mnogo pomogla i kroz depresivne faze, sada se bavim sportom, vozim bajs i nikada nisam osetio negativne efekte – tvrdi on.
Ispred Ministarstva se čita proglas o lekovitim efektima kanabisa, pa i u lečenju dece, o tome kako državne institucije ignorišu ovu “naobespravljeniju manjinu bez prava glasa”, a drži se i javni čas pred policijom o tome koliko marihuana, a koliko heroin i ekstazi danas koštaju na ulici. Takođe, skreće se pažnja da i sami lekari, a i policajci, zovu i traže pomoć u nabavci ulja za svoje bližnje.
– Kanabis svuda u svetu počinje da biva legalan, ali eto, mi i danas kaskamo i čekamo da se situacija promeni i rastereti. Nadamo se i da ćemo i ovim skupom skrenuti pažnju, podići svest edukacijom i iskustvima ljudi koji koriste ovaj lek. Borimo se i borićemo se – kaže Miloš Radovanović.
Molba organizatora da niko ne zapali džoint je ispoštovana. Na kraju se okupljeni velikim aplauzom zahvaljuju policiji koja je, zaista profesionalno i s poštovanjem, odradila posao. Nekim pripadnicima MUP-a se na taj gest omače osmeh.
I to je sve lepo, fino i prijateljski, ali već sutra ti preti tri godine zatvora ako nisi dobro uštekao.