Foto: kafanskeprice.rs
Dragi moj dnevniče,
Nekulturno je slušati tuđe razgovore. Pogotovo u kafani. Ali kada su učesnici tih razgovora prešli decibelima označenu skalu pristojnosti jačine kafanskih razgovora, šta drugo preostaje nego da uz kafu slušaš priču o Komitetu.
Piše: Zoran Studenac-Vrbaslija
Da baš tako. O Komitetu. Istina nije „onaj“ Komitet, ali po načinu organizivanja i rada neodoljivo podsjeća na dobra stara „komitetska vremena“. Elem, žali se jedan od učesnika „komitetskog“ razgovora kako su ga zvali da ga „izribaju“. Kaže ko`glavicu kupusa, i dodaje da je stavljena ribež (sprava za ribanje kupusa), jer nije na vrijeme „reagovao i primio onu malu na posao“.
Odgovorno tvrdi da su ga gore ribali nego onda kada je kasnio sa uplatom partijske članarine u procentu pet od njegove plate. Žali se jaranu kako mu natovariše da na vrijeme nije primjetio potencijale mlade dame, jer prema tvrdnjama ovih iz Komiteta, dotična je iskazala visok stepen klasne svijesti i zalaganja u dosadašnjem radu – od lijepljenja plakata i učešća u organizovanju tribina i mitinga, da bi „napredovala“ do botovanja na ovim društvenim mrežama i internetu gdje brani lik i djelo partijskih lidera. Jebi ga, niti imam pojma šta je to „botovanje“, niti znam šta znači „bot“, ali već su dobrano razmišljali da me stave „pod ledom“. Dok ovo u jednom dahu prepričava jaranu, konobar je već tri puta donosio duple žeste, valjda da dođe sebi i pri sebi. „I šta bi?“, pita ga znatiželjno jaran. Bilo je da sam je morao zaposliti, iako je donijela diplomu na kojoj nejasno piše zanimanje i čini se da je friško „odštampana“.
Moj dnevniče,
I dok su se nakon nekoliko aperitiva „odvaljivali“ od pečenja, drugi preko zalogaja započe svoju priču. I mene su zvali u ovaj moj Komitet, ali po drugom pitanju. Prigovorili da nisam kako treba pročitao onaj prijedlog zakona prije glasanja, pa pritisnuo onu tipku protiv. Istina da nisam pročitao, ali znaš mene-pritisnuo bih tipku za, ali bio sam mamuran ko`čep:noć prije imali dernek, nešto smo slavili, ali ne znam šta. Bilo nas prilično, iako su ove korona mjere na snazi. Eh, tu je sada nastao problem. Koliko god da su me prekorili što sam pritisnuo pogrešnu tipku, toliko su me ribali zbog te žurke. Izgalamili se na mene ko`gospođa na štene: “Pa da li si ti normalan, pravite dernek usred ove frke sa koronom”. Evo već nas novinari i mediji razvlače. Jebi ga, znaš ti novinare, kada se dočepaju tako nečega misle da su otkrili Ameriku. Na kraju sam morao pred Komietom obećati da ću se popraviti, dali priliku da se iskupim, održim konferenciju za novinare, optužim naše političke protivnike da protiv nas vode prljavu političku borbu i harangu…Hajde živio…Da se nešto popije i pojede…
Dragi moj dnevniče,
Svaka sličnost sa stvarnim događajima…i likovima je moguća…
Autor: Impuls