Foto: rosalia-eu.com
Pop muzika ne mora biti površna. Nije to sada neka novost, dobro znamo da je to moguće, ali nekada davno, u davnoj prošlosti pop muzike. U skorije vreme nismo imali priliku da slušamo velika dela muzike koja je na vrhovima top lista. Mnogi su čak digli ruke od čekanja, jer se sve pretvorilo u blato, posebno s veštačkom inteligencijom. A onda je zasjala ljudska kreativnost. Svet je dobio veliki pop album. Stvorila ga je Rosalía. Album se, u skladu sa značajem zove „Lux“ (latinski: svetlost). Nomen est omen.
To jeste pop album. Istovremeno to je umetničko delo, vizija, tu se jasno vidi želja autora da nešto kaže, želja da se okupe muzičari kako bi razmenili ideje, energiju, iskustva…
Rosalía je snimila muzičko čudo u vreme kada se pesme prave po receptu koji diktira publika, kada pesme prave timovi, svako je zadužen za deo koji mu najbolje ide. Nema tu ni vizije, ni potrebe za stvaranjem, ni poruke. A onda je došlo svetlo. Rosalía, gle čuda, sama piše svoje pesme. Nema tim koji sklapa ono što mu mase diktiraju u pero.
Gudači i flamenko su ključne reči koji će muzički oslikati album. „Andaluziju“ možete čuti svuda, ali diskretno, u pevanju ili tapšanju koje se čuje iza violina. Ključ je njeno neverovatno pevanje koje uvek nekako vuče na flamenko, čak i kada pokušava da pobegne od njega.
Uz to, a to je već mnogo puta rečeno, ona peva na 14 jezika, mada je španski i dalje dominantan. Čini se da je priča o tih 14 jezika tu zbog marketinga, jer ona ne peva na 14 jezika, već na jednom, a onda ubacuje reč, dve, stih ili par stihova na drugim jezicima.
Mnogo je važnije reći da je album konceptualan – sve pesme se bave životima svetica. Rosalía je proučavala temu i pripremala album nekoliko godina. Međutim, to nije bila velika tema za one koji su pisali o albumu. Previše se insistiralo na jezicima. Posebno na tome da su joj pomagali prevodioci i fonetičari, a i dalje držim da je to samo pitanje marketinga. I to, moram reći, uspelog marketinga, jer su se svi upecali. Priča o konceptu ostala je u drugom planu. A to bi trebalo biti centar. I to ne samo iz muzičkih razloga.
„Lux“ je pre svega veliki feministički album. Drugo, album zapravo zagovara religijski dijalog, međureligijsko razumevanje, pomirenje, moglo bi se reći. I to ne radi direktno, kao kad se traži mir u svetu, već vas navodi da mislite u tom smeru. I sve to iz andaluzijskog/flamenko ugla, dakle, oblasti u Španiji i muzičkog pravca koji je usko vezan za mešanje kultura i religija. Pop mu tu dođe kao lepak koji sve to spaja i kao provodnik koji sve te slojeve poruka lako može može dovesti do širokih narodnih masa, kojima je sve to i potrebno.
Insistiranje na jezicima, koji se teško mogu čuti, samo kvari tu sliku, a kad smo već toliko pisali o tome, evo i spiska jezika koji se javljaju tu i tamo: portugalski, engleski, japanski, latinski, nemački, italijanski, hebrejski, kineski, ukrajinski, arapski i francuski.
Rosalía je sama rekla da je svaka pesma posvećena nekoj svetici, ali nije jasno koja je pesma posvećena kojoj svetici. Ono što do sada znamo iznosimo ovde.
Centralna pesma „Berghain“ posvećena je svetoj Hildegardi iz Bingena iz 12. veka. Ona je poznata i kao Proročica s Rajne. Bila je benediktinska redovnica.
Stvar „La Yugular“ je posvećena Rabiji al-Adavija, koja je živela u osmom veku. Ta svetica je poznata i kao Rabija iz Basre. Ona je bila čuvena muslimanska sufijska svetica.
„Reliquia“ (or „Relic“) govori o Ruži iz Lime (pravo ime Isabel Flores de Oliva). Ona je bila peruanska dominikanka i prva kanonizirana svetica iz Latinske Amerike.
„De Madrugá“ je posvećena Olgi Kijevskoj, vladarki Kijevske Rusije koja je vladala od 945. do 963. godine kao regentkinja svom maloletnom sinu Svjatoslavu. Ostala je zapamćena kao prva vladarka u tom regionu koja je primila hrišćanstvo i kao jedna od najznačajnijih ličnosti ranoslovenske istorije.
Pesma „Mio Cristo Piange Diamanti“ posvećena je Klari Asirškoj koja je živela u 13. veku. Klara je bila osnivačica ženskog franjevačkog reda koji je po njoj nazvan “klarise”.
„Novia Robot“ nas vodi u 12. vek i govori o Sun Bu'er, jednoj od sedam taoističkih učitelja Čuandžena. Dakle, idemo u Kinu. Sun je osnovala Školu čistoće i spokoja (lozu Ćingđing), a napisala je i mnoge pesme.
Stvar „Sauvignon Blanc“ je inspirisana svetom Terezijom Avilskom. Ona je bila ključna osoba katoličke reformacije. Bila je mističarka, spisateljica i reformatorica redovničke zajednice karmelićanki. Živela je u 16.veku.
„Jeanne“ je inspirisana slavnom Jovankom Orleankom.
„Focu ‘Ranni“ govori o svetoj Rozaliji iz 12. veka Ona je pripadala redu avgustinki, živela je pustinjačkim životom u pećini pored Palerma na Siciliji. Tu je umrla. A onda je 400 godina kasnije kuga poharala Palermo. Rozalija se ukazala ženi, a potom lovcu. Rekla mu je gde se nalaze njene kosti i zamolila ga je da se u procesiji prenesu u Palermo. Lovac je pronašao njene kosti i nakon procesije, kuga je nestala. Nakon toga Rozalija je proglašena zaštitnicom Palerma i na mestu pronalaska njenih relikvija, podignuto je svetište.
Pesma „Magnolias“ je posvećena Anandamaji Ma, indijskoj svetici, učiteljici i mističarki. Ona je poštovana kao inkarnacija hinduističke boginje Durge.
Tako iza površnog slušanja pop pesama možete uroniti u dubine Rozalijinih (pevačica ne svetica) misli. Njene misli nije diktirala neuka publika koja samo hoće da se zabavlja još 30 sekundi, pre nego što pređe na novu zabavu od 30 sekundi, već su rođene iz potrebe da se nešto razume, da se nešto rasvetli, u ovom slučaju reč je o odnosu žena i religije. Sve to je ispisano flamenkom, violinama, operom, izlomljenim ritam mašinama i čudesnim Rozalijinim glasom.
Poslušajte celi album ovde.
By Gasitis
Prenosimo s prijateljskog sajta Lava Lab