Foto: Psihološko savetovanje Sana
Zamislite osećaj kada ostanete sami kod kuće, bez partnera, cimera ili ukućana. Većina ljudi oseti prijatnu tišinu, priliku da se posvete sebi i stvarima koje voli da radi. Međutim, za pojedine ta tišina nije nimalo prijatna, već nepodnošljiva. Srce počinje ubrzano da im lupa, a misli preokupiraju najgori scenariji, te se osećaju da će ih panika progutati.
Ovakva osećanja su sasvim normalna povremeno. Posebno nakon prekida veze, gubitka voljene osobe ili preseljenja. Međutim, ako se javljaju često, čak i bez realnog povoda reč je o autofobiji.
S obzirom autofobija može ozbiljno da naruši kvalitet svakodnevnog života, prepoznavanje simptoma i pravovremeno lečenje su ključni.
Šta je autofobija?
Autofobija je specifična fobija koja podrazumeva ekstreman, iracionalan i uporan strah od samoće, usamljenosti ili izolacije. Sam naziv ukazuje na prirodu problema. Ime potiče od grčkih reči „auto“, što znači „sam“ i „phobos“, tj. „strah“.
Važno je razlikovati autofobiju od običnog osećaja usamljenosti. Za razliku od povremene nelagode kada ste sami, autofobija karakteriše neproporcionalan odgovor na samu pomisao ili stvarnu situaciju boravka. Osećaj usamljenosti je kratkotrajan i blagog intenziteta, dok je fobija dugotrajna, a simptomi su toliko intenzivni da mogu da remete normalno funkcionisanje.
Još jedna važna razlika jeste u pojavi fizičkih simptoma. Naime, autofobiju prate fizičke tegobe, a kod prolazne usamljenosti oni izostaju ili se javljaju veoma retko.
Osobe koje pate od autofobije ne boje se nužno fizičke izolacije. Često se strah odnosi na emotivnu i socijalnu usamljenost. Dovoljno je da partner, član porodice ili prijatelj ne bude dostupan kako bi se javili osećaji nesigurnosti i anksioznosti.
Zašto se javlja autofobija?
Poput većine fobija, i strah od samoće nastaje kao rezultat kombinacije genetskih, psiholoških i faktora okolina.
Traumatska iskustva iz detinjstva su jedan od najčešćih okidača. Obično se javlja kod dece koja su zanemarivana od strane roditelja. Čest je problem i dece koja su fizički ili emocionalno zlostavljanja, kao i onih koja su se suočila sa gubitkom nekog člana porodice.
Kod odraslih osoba glavni uzrok je posttraumatski stresni poremećaj. Zato od autofobije pate ljudi koji su doživeli ratno iskustvo, nasilje, prirodnu katastrofu… U tim slučajevima, fobija je sekundarni poremećaj, ali zahteva poseban tretman.
Ponekad, strah od samoće nije povezan sa konkretnim negativnim događajima, već sa strahom od potencijalnih opasnosti koje bi se mogle dogoditi kada ste sami. Može biti i pratilac anksioznih poremećaja. Pre svega, generalizovanog anksioznog poremećaja i socijalne anksioznosti. Kod ovih osoba samoća može pojačati osećaj ugroženosti i nesigurnosti.
Ne treba zanemariti ni genetiku. Istraživanja pokazuju da 30% ljudi sa porodičnom istorijom anksioznih poremećaja ima genetsku predispoziciju za razvoj fobija.
Kako prepoznati strah od samoće?
Simptomi autofobije mogu varirati od blagih do ozbiljnih, a javljaju se i kada je osoba stvarno sama ili kada samo pomisli na mogućnost da će ostati sama.
Intenzivan strah od ostajanja sam je karakteristični znak. Prate ga napadi panike kada nema drugih ljudi u blizini. Konstantna zabrinutost da će bliske osobe otići ili umreti, kao i osećaj praznine kada ste sami, takođe, su znaci ove fobije.
Pored psiholoških, javljaju se i fizički simptomi kada je osoba suočena sa samoćom. Ubrzan rad srca, gušenje, bol ili stezanje u grudima, prekomerno znojenje – neki su od tih simptoma. U pojedinim slučajevima javlja se i mučnina, bol u stomaku, nesvestica.
Autofobija se manifestuje i promenama u ponašanju. One uključuju konstantno traženje društva kako bi se izbegla samoća, stalno proveravanje gde su vam bliske osobe i kada će se vratiti, pa i probleme sa spavanjem.
Strah od samoće je ozbiljan problem, ali uz odgovarajuću terapiju moguće je ublažiti simptome i vratiti kontrolu nad svojim životom.