Evroposlanici traže odgovore o ekološki štetnim projektima u reformskim agendama Zapadnog Balkana

Foto: Impuls

Nekoliko poslanika Evropskog parlamenta uputilo je Evropskoj komisiji pitanja o usklađenosti Reformskih agendi zemalja Zapadnog Balkana s ekološkim ciljevima i kako namjerava da osigura da se predloženim projektima ne ugrožava životna sredina.

U Reformskim agendama, u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, predloženi su projekti kojima se nanosi šteta životnoj sredini, uključujući investicije u fosilna goriva u Srbiji i Sjevernoj Makedoniji, naveli su evroposlanici iz grupe Zeleni/Evropski slobodni savez (EFA), prenosi Beta.

Pitanja na koja zahtijevaju pisani odgovor od Evropske komisije uputili su poslanici EP Gordan Bosanac iz Hrvatske, Lena Šiling i Tomas Vaic iz Austrije i Vladimir Prebilič iz Slovenije.

Evropska komisija je u oktobru prošle godine odobrila Reformske agende Albanije, Kosova, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Srbije, koje su preduslov za dobijanje sredstava iz Instrumenta za reformu i rast, vrijednog šest milijardi evra.

Uredba kojom se uspostavlja taj Instrument, kako su istakli evroposlanici, jasno kaže da se investicioni projekti “moraju rukovoditi” i “moraju biti kompatibilni” sa principom “ne čini značajnu štetu” (do-no-significant-harm – DNSH).

“Međutim, kada smo analizirali četiri Reformske agende (sve navedene osim Albanije), otkrili smo najmanje 15 ekološki štetnih projekata koji su u suprotnosti sa principom DNSH. Oni uključuju šest gasnih projekata koje su predložile Srbija i Sjeverna Makedonija, a koji predstavljaju direktnu investiciju fondova EU u fosilna goriva i koji su u opasnosti da postanu nasukana sredstva u srednjem ili dugoročnom periodu”, naveli su oni.

Evroposlanici su postavili pitanje da li će Evropska komisija revidirati svoju odluku od 23. oktobra 2024. kojom se odobravaju Reformske agende i višegodišnji program u okviru Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan.

“Koje korake će Komisija preduzeti da osigura da se budući projekti koje predlažu zemlje koje imaju koristi od Instrumenta za reformu i rast striktno poštuju princip ‘ne čini značajnu štetu’?”, glasi drugo njihovo pitanje poslato ranije ovog mjeseca.

Princip “ne čini značajnu štetu” ima za cilj da inicijative EU, uključujući politike, propise, programe finansiranja, ne utiču negativno na klimatske i ekološke ciljeve EU.

Plan rasta za period od 2024. do 2027. godine treba obezbjediti dvije milijarde bespovratnih sredstava i četiri milijarde povoljnih kredita. Cilj Plana je podsticanje ekonomskog rasta regiona i ubrzavanje socioekonomskog približavanja Zapadnog Balkana i EU i sprovođenje reformi na putu ka članstvu u Uniji.