Ilustracija Jelena Žilić
Termoelektrana Ugljevik je zaustavila rad jer nema uglja. U zemlji bogatoj ugljem, toliko bogatoj da se izvozi u milionima maraka godišnje.
Piše: Jelena Jevđenić
Polovinom novembra ministar Petar Đokić sastao se u Banjaluci s predstavnicima Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA), koja je obezbjedila kreditna sredstva za projekat izgradnje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani Ugljevik.
Ministar se tom prilikom zahvalio Japancima„za podršku u realizaciji ovog ekološki značajnog poduhvata, koji predstavlja važan korak ka poboljšanju kvaliteta vazduha i usaglašavanju sa evropskim ekološkim standardima“. Naglasio ds je ovo postrojenje jedino takve vrste u BiH te da je njime smanjena emisija štetnih gasova za oko 98 odsto, što ga čini ključnim za očuvanje životne sredine i zdravlja stanovništva u regionu.
Nekoliko dana poslije, da karikiramo, smanjenje emisije štetnih gasova pašće na čak 100 odsto. Termoelektrana Ugljevik je prestala sa radom. Zlobnici su govorili da Bosna i Hercegovina neće uspjeti da pogasi termoelektrane do 2050. godine. Vlada Republike Srpske ih je demantovala čak 26 godina ranije.
Samo što prestanak rada termoelektrane Ugljevik nije zbog zelene tranzicije i nekih uspješnih okolnosti za prelazak na čistu energiju. Ne, termoelektrana Ugljevik je zaustavila rad jer nema uglja. U zemlji bogatoj ugljem, toliko bogatoj da se izvozi u milionima maraka godišnje.
„Imali smo određene probleme koje nismo mogli da predvidimo“, kazao je direktor TE Ugljevik Diko Cvijetinović. Iz sindikata pak kažu da se za 30 godina nije desilo da nema uglja barem za 30 dana na zalihama, da su mjesecima upozoravali kroz proteste, obavještenja i dopise, ali niko nije reagovao.
Šta su tačno nepredviđene okolnosti u ovom slučaju nije jasno.
Ali izgleda da tako Vlada Republike Srpske upravlja javnim preduzećima.
Deset dana je RiTE Ugljevik van pogona. To će, naravno, građane entiteta, koštati oko 15 miliona KM. Građani plate i na mostu i na ćupriji.
Nema sumnje da će vlada iznaći rješenje. Na primjer iz budućeg kopa Ugljevik istok 2 „Gajići“, pa ćemo Serdarovu plaćati za naš ugalj, jer njegova firma Comsar Energy ima koncesiju za površinski kop uglja. Početkom godine sindikat RiTE Ugljevik je tražio od Vlade RS da se koncesija za ovo ležište uglja dodijeli njima. Znači, predviđenih okolnosti za rješenje je bilo.
Znali su i oni da je to nemoguća misija da vlada tek tako raskine ugovor s ruskim oligarhom i ugroze ko zna kakve svoje privatne dilove.
O otvaranju termoelektrane Ugljevik 3 Comsar više i ne razmišlja, iako je to bio uslov koncesije za novi kop.
Ovakva postavka prodaje uglja je moguća jer u Republici Srpskoj zadnje tri godine privatni rudnici obrću milione kopanjem uglja za izvoz, istovremeno uništavajući prirodu, uzurpirajući privatne posjede i zagađujući životnu sredinu. Iz Republike Srpske prošle je godine izvezeno uglja u vrijednosti od 800 miliona eura.
Nije da nam trebaju nove termoelektrane i nova zagađanja, još prošle godine izvještaj CEE Bankwatch-a pokazao je da više od pet godina BiH nekažnjeno krši zakone Energetske zajednice čijom bi se primjenom ograničilo zagađenje zraka iz termoelektrana na ugalj. Emisije sumpor dioksida iz postrojenja termoelektrana u BiH bile su osam puta veće od dozvoljenih. Problem je što se krše zakoni i obaveze i izvlače milioni u korist tajkuna, a nauštrb građana.
Plaćamo da nas trujete.
Pa taman da platimo i Japancima ovo odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani Ugljevik, pa kad se sve posloži da vlada privatizuje i ovo preduzeće.
Možda na ovaj način BiH i uspije do 2050. da pogasi sve termoelektrane u vlasništvu države, odnosno entiteta. Da privatizuje i energetski sektor jer već i koncesija za solarne elektrane nisu dodijelili samo onom ko ih nije tražio.
A za građane, odnosno građansku energiju, još uvijek važi ona dobro poznata rečenica „treba vam još jedan papir“ kojeg je nemoguće dobiti.
Kolumne „Zeleni talas”, su dio serije „Impuls semafor“
Autor: Impuls