Empatija je osećanje ili „opipavanje“ tuđih emocija, kao i sposobnost da se zamisli kako se drugi osećaju, što je kvalitet koji je, čini se, sve ređi.
Dobra vest je da bismo mogli da širimo empatiju i saosećanje kroz društvenu interakciju. To je zaključak nove studije međunarodnog tima istraživača koji je sproveo četiri odvojena eksperimenta sa namerom da „izmere“ promene u empatiji na osnovu ponašanja više od 50 volontera.
Prvi rezultati su pokazali da su nivoi empatije kod učesnika, mereni kako na osnovu izjašnjavanja ispitanika, ali i skeniranjem mozga, imali tendenciju da se menjaju u skladu sa reakcijama drugih, što ukazuje da bi se briga za druge mogla proširiti kroz zajednicu, ako je pokaže dovoljno ljudi. Studija je takođe pokazala i da nedostatak empatije takođe može biti „zarazan“.
„U zavisnosti od toga da li su primećene empatične ili neempatične reakcije, davali smo učesnicima projekta više ili niže ocene“, kaže neuronaučnik Grit Hajn sa Univerziteta u Vircburgu u Nemačkoj.
U sva četiri eksperimenta, nivoi individualne empatije su prvo mereni nakon što su učesnici gledali video-snimak na kome je izvesnoj osobi zadavan bol u predelu ruke. Zatim im je prikazano kako drugi pojedinci reaguju na iste video-snimke, a nivoi empatije su ponovo izmereni.
„Fluidnost” empatije
Videti druge kako empatično reaguju povećalo je znake empatije kod ostalih učesnika. Drugim rečima, čini se da je empatija koju pokazujemo prilično fluidna i na nju mogu uticati ljudi i okruženje.
Jedan test je uključivao funkcionalnu magnetnu rezonancu koja je omogućila istraživačima da izmere neuronsku aktivnost određenih regiona mozga.
Promene su primećene u prednjem delu insule, što je od ranije bilo povezano sa empatijom. Uz pomoć nekih matematičkih modela, tim je pokazao da promene empatije verovatno imaju osnovu u stvarnom učenju, a ne u imitaciji ili dopadljivosti ljudima.
„Dobra vest iz naših studija je da imamo sredstva da oblikujemo sposobnost za empatiju kod odraslih kroz odgovarajuće mere”, kaže Hajn.
Empatija je složena karakteristika, ukazuje na altruističke veze i gradi društvene odnose, dok potencijalno nekima daje prednost u odnosu na njihove prijatelje i komšije. Sposobnost razumevanja perspektive drugih može čak biti odgovorna za same temelje moderne civilizacije, sugerišu neka istraživanja.
Ovo nije prva studija koja upućuje na zaključak da bi empatija (ili nedostatak iste) mogla biti zarazna, a nalazi mogu biti korisni u svim vrstama scenarija – ne samo na radnom mestu. Atmosfera kojoj nedostaje empatija ima potencijal da učini zaposlene manje obzirnim i manje je verovatno da će razmišljati o drugima, prenosi portal Science Alert.
Istraživanje je objavljeno u časopisu PNAS.