Kako snimiti film o preživljavanju, i to samo s jednim junakom, i to na ekstremnoj vrućini, a potom i u uslovima ekstremne hladnoće? Ima još jedan uslov, da se sve to dešava u urbanoj sredini, u jednom od najgušće naseljenih mesta na planeti – na Menhetnu. Kao da je reditelj Vasilis Katsoupis sebi zadao taj zadatak kada je počeo da smišlja priču za budući film. Kako bi rešio, rekli bi se nemoguću zagonetku, pozvao je u pomoć savremenu tehnologiju.
Ljubitelj slikanja i slikarstva upada u stan bogataša. I to kakav stan, zapravo pametnu kuću punu preskupih slika. Ljubitelj slika postao je profesionalni lopov. Očigledno, došao je po slike koje je neko naručio, jer ga zanimaju samo tri slike Egona Šilea, austrijskog ekspresionističkog slikara. Dve slike nalazi lako, ali treće nema. Čuveni autoportret nije tu. Ili je skriven. Videćete već.
Praktično jedinu ulogu (u još dve uloge glumci se pojavljuju zbilja epizodno – jedan glasom i druga samo stasom) igra maestralni Vilem Defo (Willem Dafoe). Pravo je uživanje gledati ga, posebno u ovako intimnoj ulozi, koja ga na neki način razotkriva i on na to svesno pristaje.
Lopov se, dakle, nalazi u raju iz koga mora da ukrade samo tri slike jednog slikara, a onda tehnologija jednostavno zakaže. Pametna kuća poludi, zatvori nesretnog slikara/lopova i počne da se ponaša čudno. Prvo diže temperaturu, a onda je spušta.
Tako je postavljena scena za odličan film „Inside“. Defo preživljava u centru civilizacije kao da se nalazi u sred pustinje Atakama. Moderna tehnologija se pretvara u ubicu, a sve vreme se lažno predstavlja kao poslušni pomoćnik. Slike vredne desetine miliona dolara odjednom gube svaku vrednost, jer ako nema vode na 40 stepeni tehnologija i novac više nemaju nikakvu vrednost.
Umetnost, međutim, nije izgubila onu pravu vrednost, ne samo materijalnu. Umetnost postaje uteha, umetnost pruža nadu, umetnost je tu da održi um bistrim i u ekstremnoj situaciji.
„Inside“ je napet film o preživljavanju, o drami čoveka koga na početku možete osuditi zbog toga što radi, a ujedno to je i velika kritika modernog sveta, barem onih delova koji očigledno škripe. „Inside“ je moćna alegorija o životu koji je na prvi pogled ispunjen do vrha, ali je zapravo prazan, možda je bolje reći isprazan. Rupu je popunio neko s margine, neko ko ne uživa u životu kako je zamišljan u kapitalističkim vizijama.
Izvor: Lava Lab