Dva su do sad protesta održana ispred redakcije Informera, nakon što je taj „dnevni list“ objavio intervjua sa Igorom Miloševićem, koji je u više navrata osuđivan za silovanje, a koji je tek koji dan pre intervjua u Informeru, pušten na slobodu jer je odslužio kaznu.
Dva, a možda će biti i trećeg, četvrtog itd. jer je jedan od ključnih zahteva povlačenje intervjua. Nije zvaničan, ali u oba navrata čuo se još jedan bitan zahtev: „gasite Informer!“ To će već malo teže ići, a i da nije tako, nije problem samo u Informeru, niti je problem samo u medijima.
Šest dnevnih listova – Informer, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Večernje novosti i Objektiv su u 2021. godini na svojim naslovnim stranicama objavili ukupno 987 lažnih, neutemeljenih i manipulativnih vesti, pokazala je analiza portala Raskrikavanje. Ta analiza otkrila je da je u svemu prednjačio upravo Informer. Imao je čak 275 lažnih vesti, i to samo na naslovnim stranama. Komisija za žalbe pri Savetu za štampu, Informeru je, od početka 2020. do juna ove godine, izrekla 23 javne opomene zbog kršenja kodeksa novinara. Tu se ne računa poslednji ispad, povodom kog se oglasila i Koalicija za slobodu medija. Oni su osudili objavljivanje intervjua, a pozvali su i Ministarstvo kulture i informisanja, u čijoj nadležnosti je sprovođenje Zakona o javnom informisanju i medijima, da iskoristi svoje nadležnosti jer je spornim tekstom i prekršen član 79, stav 3. pomenutog Zakona.
Naslovnica koja je pokrenula proteste (FOTO: Informer)
„Problem predstavlja način na koji je urađen intervju u kojem Milošević opisuje kako je vršio različita krivična dela i kako se tada osećao“, navode u saopštenju iz Koalicije koja smatra da je u ovom tekstu prekršen Kodeks novinara Srbije jer je davanje medijskog prostora silovatelju na ovaj način nedopustivo i ne postoji nikakav javni interes koji se ovakvim pristupom može opravdati.
Sva ta kršenja i opomene Informeru ništa ne znače, a ne znače ni onima koji ih finansiraju. Prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), prema javno dostupnim podacima, Informeru je samo od početka 2020. godine do danas dodeljeno najmanje 18,3 miliona dinara (155.000 evra) na medijskim konkursima opština i gradova širom Srbije. A gde su tek javno nedostupni podaci? Većinu ovog novca dodelio im je Grad Beograd – skoro 17 miliona dinara (145.000 eura). Pored Beograda, novac su Informeru davali i Novi Sad i Pančevo – po pola miliona dinara, Kikinda 200.000 dinara a Odžaci i Sombor po 100.000. Novac je davan Insajder tim, firmi glavnog urednika Insajdera, Dragana J. Vučićevića, koja izdaje Informer, ali i firmi kćerki – Info IT media.
Zagrebali smo tek površinski međ’ grehove Informera, koji bez ikakve zadrške možemo okarakterisati i kao huškačko glasilo koje veliča ratne zločince i zločine jer im se, jednostavno, može.
A zašto im se može? Ne samo zbog novca koji dobijaju od države, odnosno od građana političkog entiteta koji se naziva Srbija. Može im se jer im je dato pravo da budu glas te države, odnosno njihovih predstavnika. I to onaj glas, koji ti predstavnici moraju da u sebi kriju kako sami ne bi bili sudski gonjeni, ali i kako ne bi doživeli osude od poslovnih „partnera“ sa evropskim predznakom, što bi značilo i presecanje dotoka prihoda. Zato služi Informer. Da ublaži taj udarac, odnosno da ga sam primi, ako treba i da plati u njihovo ime za to. Izdvojimo opet samo neke udarce.
U februaru 2022. godine Apelacioni sud u Beogradu pravnosnažno je presudio da je list Informer iznosio neistine o Vojinu Rakiću, predsedniku pokreta Novi 6. oktobar, da se “lažno predstavljao” kao Šef uprave za Evropu UNESCO Katedre za bioetiku. Sud je ocenio i da je Informer neopravdano predstavio Vojina Rakića kao “kvazistručnjaka”. U presudi se navodi da je Sud prihvatio stručne ocene da je Vojin Rakić najviše rangirani naučnik u zemlji i šire iz oblasti društvenih nauka. Informeru je Sud pravosnažno naložio da plati Rakiću novčanu odštetu zbog povrede njegovog dostojanstva ličnosti, ugleda i časti i da presudu Suda, bez komentara, objavi najkasnije u drugom narednom izdanju.
Marta meseca, 2021. godine Predsednik Srpskog pokreta Dveri, Boško Obradović, dobio je još dve prvostepene presude u njegovu korist – protiv TV Pink i, ponovo, dnevnog lista Informer, saopštio je ovaj pokret, uz ocenu da su ovakve sudske presude jedina njihova zaštita i odbrana pred javnošću, “koja nikada na režimskim medijima ne može da čuje i drugu stranu”. Kako je navedeno, „najpre je Viši sud u Beogradu usvojio tužbeni zahtev Boška Obradovića i kaznio Informer zbog prenošenja neistinitih informacija i povrede ugleda i časti sa 200.000 dinara, a zatim i TV Pink sa 100.000 dinara, zbog teksta ‘Sram te bilo, fašisto’, obavezujući ih da objave presude bez komentara i odlaganja na svojim internet portalima“.
U avgustu 2020. godine Inicijativa Ne davimo Beograd dobila je prvostepenu presudu po tužbi protiv Dragana J. Vučićevića i dnevnih “novina” Informer. Tuženom je naloženo da aktivistima inicijative, Dobrici Veselinoviću i Radomiru Lazoviću, na osnovu pretrpljenog duševnog bola zbog povrede ugleda i časti, isplati po 80.000 dinara, navodi se u saopštenju Inicijative Ne davimo Beograd.
Viši sud u Beogradu je prvostepenom presudom od 19. septembra 2018. godine u parničnom postupku Anite Mitić protiv tuženih Insajder Tima i Dragana J. Vučićevića, utvrdio da objavljivanjem informacija u izdanju dnevnog lista Informer od 19. januara 2017. godine, u tekstu “Fašisti napadaju” povređeno pravo na zabranu govora mržnje iz člana 75. Zakona o informisanju. Tuženi Vučićević se prema presudi obavezuje da isplati 100.000 dinara kao naknadu nematerijalne štete za govor mržnje, povredu ugleda i časti Anite Mitić, kao i 71.000 dinara kao naknadu za troškove trajanja parničnog postupka. Sud je takođe u presudi izneo stav da predmetni tekst Informera predstavlja govor mržnje ne samo prema Aniti Mitić, već i prema organizaciji Inicijativa mladih za ljudska prava, kao i svim njenim članovima, naročito prema onima koji su bili na tribini u Beški koju je organizirala Srpska napredna stranka (SNS), a na kojoj su pretučeni aktivisti Inicijative za ljudska prava mladih jer su protestovali protiv osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina koji je imao da govori na tribini.
U aprilu 2018. godine Apelacioni sud u Beogradu potvrdio da je dnevni list Informer objavio netačne informacije i tako povredio čast i ugled urednika BIRN-a Slobodana Georgieva. Zbog objavljivanja neistina na naslovnoj strani Informera i stranama dva i tri tog lista, u tekstu pod naslovom „Hteli da otmu 23.200.000 evra“, u kojem se tvrdi da EU daje milione za rad BIRN-a, koji potom ucenjuje da budžetske pare dobije firma iz EU, Dragan J. Vučićević, odgovorni urednik Informera i izdavač tog tabloida Insajder tim, moraju da plate Georgievu 100.000 dinara.
Dragan J. Vučićević nekoliko trenutaka pre “noge u dupe” (SCREENSHOT: YouTube)
Zadovoljstvo presudama je kratkotrajno, ako uopšte mesta zadovoljstvu ima jer nije Informer Feral Tribune da im tužbe i presude mogu doći glave. Naprotiv. Iskoristićemo još malo Feral i ono mahanje Franje Tuđmana Feralom kao dokaz da u Hrvatskoj postoji sloboda medija. E! Isto tako se gleda i na ove presude, kao dokaz da je Srbija jedno zrelo, demokratsko društvo u kom i oni koji su označeni kao saradnici vlasti, bivaju kažnjeni, a onda kad se isplaćuju kazne zarone u državnu kasu, odnosno u džep građana Srbije i kao sve biva u redu. Ali daleko je od toga. Slučaj sa silovateljom Miloševićem je otišao i korak dalje, pa tako Informer i glavni urednik ovog glasila svega dva dana nakon objavljivanja intervjua poziva Tužilaštvo da deluje i da zatvori Miloševića. I, gle. Tužilaštvo deluje, hapsi Miloševića iako nikakvo zlodelo u međuvremenu nije načinjeno.
„Nakon što je Prvom Osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu dostavljena krivična prijava od strane nezavisnih dnevnih novina Informer protiv I.M. u tužilaštvu je obavljen razgovor sa novinarkama navedenih novina, a potom je, po nalogu dežurnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu u saradnji sa policijskom upravom za grad Beograd, odeljenje za javni red i mir određeno zadržavanje u trajanju od 48 sati osumnjičenom I.M. zbog krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti. Naime, iz navoda prijave krivično delo izvršeno je dana 27. septembra na štetu novinarki koje su vodile intervju sa prijavljenim, a u vezi razgovora sa njim, odnosno davanja izjava za vreme snimanja“, navode iz tužilaštva.
Ako je tako, kako kažu, zašto intervju nije prekinut, zašto je na kraju objavljen? Nećemo dobiti te odgovore, ali dobili smo Vučićevića koji likuje i tvrdi da je intervju namerno objavljen kako bi silovatelj bio sklonjen sa ulice. Još kaže i da su, zahvaljujući njima, sad sve žene sigurne.
I tu tek stižemo na nikad skliskiji teren jer Tužilaštvo sad deluje po nalogu jednog glasila i time otvara prostor da i sledeći put kad Informer nekog prozove na svojoj naslovnici i pozove Tužilaštvo da deluje, recimo zbog izdaje nacionalnog interesa, Tužilaštvo slično postupi. Mislili smo da se institucije ne mogu dodatno urušiti, ali evo. Nalazi se uvek novi način i situacija postaje sve opasnija.
“Velika pobeda” javne kanalizacije (FOTO: Informer)
Možda ne bi bilo loše napomenuti da je isti taj Informer stao na stranu Dragana Markovića Palme, Arkanovog naslednika u stranci koju je osnovao, čoveka za kojeg mnogi govore da je vlasnik Jagodine, ali i njenih stanovnika, a posebno stanovnica tog gradića, bez obzira koje dobi bile. Onog momenta kad se otvorilo pitanje seksualnog zlostavljanja maloletnica na Palminim „bunga, bunga“ žurkama, Informer je brže, bolje zaštitio Palmu, a otrov usmerio ka ženama koje su protestvovale. Neke od njih prisutne su bile i na ova dva protesta ispred Informera. Na onom prvom, verovatno znate, Vučićević je dobio je i nogu u dupe.
Očaj i bes. To je trenutno stanje. Ali, prava adresa ipak nije Informer. U zemlji kojom vladaju nasilnici, silovatelji, ratni zločinci, huškači, profiteri, kriminalci, mediji su samo servis u službi nasilja i destrukcija je korak napred. To je korak ka urušavanju bolesnog sistema i nada ka postavljanju nekog boljeg i zdravijeg. Svaka vlast se boji takvog epiloga. Zato pripadnici policije i žandarmerije dobivaju stanove po povlaštenim cenama, zato nema odgovornosti zbog prekomerne upotrebe sile, zato im i omoguće da i sami učestvuju u kriminalu, jer policiju treba imati na svojoj strani. A tu će dobro doći i nasilnici i silovatelji. Draškanjem njihovih muda dobijate ih na svoju stranu. A Vučićević mu tu dođe kao onaj koji draška muda silovateljima i ratnim zločincima.
Da zaključimo – užasno je što takva država ljude, koji su najčešće pacifisti, pretvara u nasilnike/ce. Nasilje i destrukcija su poslednja linija odbrane, ali šta nakon?
Kad su nakon 5. oktobra 2000. godine ušli u zgradu RTS-a, tu su zatekli i perjanicu ratnohuškačkog novinarstva, Milorada Komrakova. Malog kao miša. Prošlo je dosta vremena. Komrakov je, u međuvremenu, objavljivao knjige, živeo svoj javni život, a danas je medijski potpuno oživljen na nečemu što se zove TANJUG TV, gde zajedno sa Zoranom Ostojićem, jednim od bivših čelnika Liberalno-demokratske partije, Čedomira Jovanovića, svako jutro vodi jutarnji program.
U jeku prvog protesta ispred Informera, odnosno u dugačkom holu gde se nalazi Informer, iz ulaza odakle te „novine“ svakodnevno huškaju, odnosno iz Informera izašao je upravo Čedomir Jovanović jedan od čelnika i u vladi nakon pada Miloševića. On nema nikakvih problema da komunicira sa Vučićevićem, kao što većina građana nema ništa protiv da u jutarnjem programu gleda ratnog huškača. Dok je tako biće i Informera i drugih „tabloida“. Oni „samo“ koriste prostor koji im je dat, kao i silna ovlašćenja i nema tog novinarskog udruženja, pa ni suda koji će ih u tome sprečiti, a upravo u tome je problem. A ako sudovi i institucije države ne mogu uticati na poštovanje kodeksa i poštovanje žrtava, onda adresa za negodovanje može biti Informer, ali samo kako bi se došlo do one prave, a na žalost ona je samo jedna – na Andrićevom Vencu gde se smestilo sedište Predsednika Republike Srbije.
Svakakve „revolucije“ su tu pokušane, ali ne i ženska.
Naslovna fotografija: Informer