Foto: Carolina Heza
Zato morate da dozvolite sebi da se osećate loše s vremena na vreme. Dozvolite sebi da plačete, da želite da ostanete u krevetu, da ne obavljate uobičajene dnevne zadatke.
Kada dijete padne, njegova prva reakcija je da plače i traži utehu, kada je odrasla osoba svedok scene, njegova prva reakcija je da kaže “Nije to ništa!”. To je spontana reakcija koju ne kontrolišete, ali ponekad može pogoršati situaciju.
Uz ove riječi, dijete može da se osjeća neprijatno jer ga boli i zbog toga će se osjećati još više uplašeno, kao da njegova patnja nije legitimna.
Ovo nas uči da je percepcija bola izuzetno relativna. Ono što drugima može izgledati kao mala stvar može težiti kao kamen i na isti način, nešto do čega nam nije mnogo stalo može postati stroga anksioznost zbog riječi koje drugi nisu dobro razmotrili.
Slično tome, patnja drugih često stvara nelagodu: čini da se osjećamo bespomoćno i čini da osjećamo hitnost da stvari popravimo što je prije moguće.
Višak empatije
Ako voljena osoba doživljava bol, posebno emocionalnu, normalno je saosećati sa njom, učestvovati. Ljudi koje volimo su najvažniji u našem životu i to što ih vidimo nesrećne opterećuje naša srca, hteli to ili ne, ali moramo paziti da se ne identifikujemo previše.
Ako onaj koga volite pati ne znači da i vi morate očajavati.
Zaista, da biste mu pomogli, bolje je da zadržite neku vrstu „nevezanosti“ od onoga što drugi osjeća, pokušajte da mu pokažete stvari iz druge perspektive.
Dozvolite sebi da patite
Kada se pojave mračni trenuci u životu (a verujte mi, to se dešava svima) odmah pokušavate da se izvučete iz njih. Kopate noktima da biste došli do kraja tunela, a da ne shvatate da vam ta luda žurba ostavlja duboke ogrebotine i rane. Ignorisanje vaših rana neće učiniti da one zauvek nestanu.
Naučite da je patnja legitiman osećaj, kao i tuga, i da je ne treba zanemariti da biste je izbegli. To je smicalica koja ne funkcioniše i koja ne čini ništa osim što vraća suze u neodređenu budućnost i, kada stignu, biće razorne.
Zato morate da dozvolite sebi da se osećate loše s vremena na vreme. Dozvolite sebi da plačete, da želite da ostanete u krevetu, da ne obavljate uobičajene dnevne zadatke.
Videćete da će vam ljubaznost prema sebi i svojim osećanjima pomoći da mirno i strpljivo izađete iz ovog teškog vremena.
Vrijeme je da počnete od sebe
Plakao si, patio, uzimao dane (čak i nedelje) odmora: već bi trebalo da osetiš blagotvorno dejstvo. Ali sada je, polako, bez žurbe, došlo vreme da vratite sebe i svoj život. Vreme je da počnemo ispočetka sa tobom. To ne znači da se bezglavo bacite u hladnu i užurbanu rutinu, to znači da shvatite da tama ne može da traje večno i da krenete ka onome što sija.
Evo 3 saveta koje treba slediti ako se osećate spremni da počnete iznova:
- Potražite ljude do kojih vam je stalo i kojima verujete. Često ni ne znaju kroz šta ste prošli – razgovarajte s njima o tome
- Počni ispočetka. Bio si loše, patio si. Sada se vratite da brinete o sebi: uzmite stari hobi, dajte sebi nekoliko slobodnih dana, ukratko, radite nešto što vas čini srećnim
- Vodite dnevnik dobrih stvari. Zapišite zbog čega se osećate dobro, na čemu ste zahvalni i videćete da ćete ponovo početi da vidite neobično čak i u običnom.
Prevod teksta: https://aprilamente.info/soffrire-e-legittimo-ma-devi-prima-o-poi-dovrai-ripartire-da-te/
Prevod i obrada Jelena Muratović – bebamur.com