Foto: Tim Mossholder
Hormoni sreće su motor našeg svakodnevnog napretka, oni su impuls koji nas poziva da se povežemo sa drugima, da uživamo u društvu onih oko nas. Oni podstiču naše učenje i radost svakog otkrića. Ovi mali molekuli su bujice blagostanja koje smiruju bol, promovišu empatiju, pa čak i povjerenje.
Da se razumemo… šta bismo mi bili bez njih? U izvesnom smislu, ovi biološki elementi nam pomažu (i pomoći će nam) da se razlikujemo od mašina i robota budućnosti, koji su zasnovani na vještačkoj inteligenciji. Živa bića pokreću ovi multifaktorski molekuli koji igraju važnu ulogu u oblastima kao što su ishrana, reprodukcija, pa čak i emocionalno pamćenje.
Ponekad, međutim, nisu prisutni u dovoljnim količinama; postoje periodi u kojima ih mozak i drugi organi luče u minimalnim količinama, pa se javlja nelagodnost, malaksalost i pesimizam. Faktori kao što su zdravlje ili naše misli mogu doprineti ovom nedostatku.
Istraživanje ovog jedinstvenog hemijskog univerzuma formiranog od hormona sreće pomoći će nam da bolje razumemo naše ponašanje.
Uticaj hormona sreće na mozak
Doživljavanje pozitivnih osjećanja je od suštinskog značaja za ljudsko ponašanje. Ne samo da promovišu psihološku ravnotežu, već i osiguravamo opstanak. Kod njih pronalazimo motivaciju da delujemo, hranimo se, gradimo funkcionalnije okruženje, odnosimo se sa drugima, reprodukujemo se, brinemo o drugima itd.
Na kraju krajeva, blagostanje ima biološku svrhu, a posrednici ovih složenih i raznovrsnih procesa su takozvani hormoni sreće. Zahvaljujući njima, postaje moguće regulisati raspoloženje, osjećati zadovoljstvo, uspostaviti veze, pa čak i smiriti bol. Hajde da ih analiziramo jedan po jedan.
1. Endorfini, najbolji prirodni ljekovi protiv bolova
Riječ “endorfin” potiče od spoja dva termina: endogenog, što znači iznutra tela, i morfijuma, koji je opijatni analgetik.
Njihova funkcija je, kao što je lako pretpostaviti, da smire bol, ublaže patnju i pruže nam blagostanje kada postupamo sa ponašanjima koja mozak tumači kao adekvatna.
Endorfini su velika grupa peptida koje luče centralni nervni sistem i hipofiza. Oni su povezani sa prirodnim krugovima nagrađivanja, što znači da ih mozak luči kada obavljamo biološki značajne zadatke, kao što su jedenje, piće, bavljenje sportom, odnos sa drugima itd.
Da li je moguće stimulisati njegovu proizvodnju na prirodan način?
Postoji mnogo načina da se stimuliše proizvodnja ovih hormona. Kao što smo rekli, njihova proizvodnja zavisi od radnji i aktivnosti koje mozak tumači kao pozitivne. Evo nekoliko primera:
Šetajte svaki dan
Slušajte muziku
Ćaskajte i delite prijatne trenutke sa prijateljima
Zagrlite one koje volite
2. Serotonin, posrednik blagostanja
Serotonin je hormon prisutan u funkcijama probavnog sistema, kao i mozga. Sintetiše se počev od konverzije aminokiseline triptofana i može se reći da deluje više od klasičnog neurotransmitera sreće.
Osim što podstiče raspoloženje ili blagostanje, obavlja osnovne funkcije za podsticanje apetita.
Ova hemikalija stimuliše oblasti mozga koje kontrolišu san i budnost.
Ovaj hormon, koji deluje kao neurotransmiter, neophodan je za smanjenje mehanizama anksioznosti i depresije.
Stimuliše libido i, zahvaljujući njemu, omogućava nam da uživamo u zadovoljavajućim seksualnim odnosima.
Može li se serotonin proizvesti prirodnim putem?
Ovo je najpoznatiji od hormona sreće, ali da li je moguće stimulisati njegovu proizvodnju? Možemo intervenisati u njegovom oslobađanju konzumiranjem hrane bogate triptofanom. Ova esencijalna amino kiselina je prekursor serotonina i možemo je naći u sledećim namirnicama:
Tamna čokolada
Suncokret
Losos
Leblebije
3. Dopamin, podsticaj za motivaciju
Dopamin igra ključnu ulogu u mehanizmima povezanim sa motivacijom i nagradom. Ovaj molekul je, u stvari, fundamentalan za naše ponašanje, do te mere da njegov deficit ili njegova hiperprodukcija utiču na različite načine.
Na primjer, prekomjerna proizvodnja dopamina je povezana, između ostalog, sa šizofrenijom. Ali da vidimo druge podatke:
Jedna od njegovih glavnih funkcija je aktiviranje osećaja anticipativnog zadovoljstva. To znači da se osećate motivisanim samo razmišljanjem o tome šta nam određeni posao može ponuditi.
On vodi naše procese donošenja odluka, promoviše učenje, pamćenje.
Podstiče radoznalost i unutrašnju motivaciju, kao i kreativnost.
Da li je moguće stimulisati njegovu proizvodnju na prirodan način?
Oko 50% ukupnog dopamina u telu se luči u crevima. Da bismo obezbedili adekvatan nivo ove supstance, moramo zaštititi crevnu mikrobiotu.
4. Hormoni sreće: oksitocin
Jedan od najpoznatijih hormona sreće je nesumnjivo oksitocin, koji se često povezuje sa dimenzijama kao što su ljubav, privrženost, seksualnost, briga i majčinsko ponašanje. Ipak, njegove funkcije su mnoge druge i sve su povezane sa društvenim ponašanjem, dakle sa empatijom, velikodušnošću, altruizmom.
Ovaj hormon, neophodan za ljudsko biće, luči hipotalamus, a oslobađa ga hipofiza. Mnogi ga definišu kao molekul čovečanstva i predstavlja jedan od najfascinantnijih bioloških elemenata.
Da li je moguće stimulisati njegovu proizvodnju na prirodan način?
Oksitocin se luči u svakodnevnim situacijama koje nam pričinjavaju zadovoljstvo, poput milovanja, zagrljaja, kada nas drugi slušaju, tokom meditacije ili fizičke aktivnosti, da spomenemo samo neke.
Hormoni sreće: zaključci
Hormoni sreće su još jedna demonstracija fascinantne i savršene biološke ravnoteže koja definiše živa bića. Zato nam poznavanje ovog malog univerzuma pomaže da postanemo svesniji sebe.
Prevod i obrada Ana Muratović – bebamur.com