Wednesday, November 20, 2024

Savez antivaksera i radikalne desnice

(foto Patrik Macek/PIXSELL)

Opasnost je dvostruka: aktivisti antivakserskog pokreta iskoristit će već funkcionalnu mašineriju za širenje laži da proizvedu masovan pokret otpora vakcinaciji, što će radikalna desnica pokušati politički iskoristiti kroz rast skepticizma među mlađim radnicima čije su obrazovanje, ekonomski i društveni status pretrpjeli velike gubitke u godini zatvaranja

piše Paul Mason

“Nirnberški proces počinje 1. septembra”, vikao je demonstrant sa megafonom na ekipu BBC-a na antivakserskim protestima u Skarborou. “Omče su spremne… visićete zbog onoga što ste uradili ovoj zemlji”. Demonstranti u Brajtonu blokirali su centar za vakcinaciju i bacili dimnu bombu, zbog čega su termini morali da budu otkazani.

To je novo lice antivakserskog pokreta: ljudi radikalizovani na društvenim mrežama i onlajn forumima, nezainteresovani za argumente nauke i izveštavanje objektivnih medija, spremni da prete nasiljem. Ali to je samo javno lice ovog pokreta.

Novinari Daily Maila uspeli su da se infiltriraju u Telegram grupu po imenu “Veterani za slobodu” u kojoj oko 200 veterana vodi rasprave – preti i mašta – o nasilnoj pobuni u kojoj bi centri za vakcinaciju bili zatvoreni, a njihovo osoblje izloženo napadima.

Ukratko, antivakserski pokret je postao magnet za sve one koji aktivno odbacuju naučna saznanja i istinu. To je otvoreni put u svet radikalne desnice. Kada se podrobnije pregledaju fotografije učesnika na demonstracijama organizovanim 28. avgusta, jasno je da to nisu ljudi koji su na referendumu glasali za izlazak iz EU – za brexit su uglavnom glasali stariji beli konzervativci – niti pripadnici pokreta Extinction Rebellion, koji su dobro obrazovani i progresivni, bilo da su mladi ili stari.

Antivakserski pokret privlači bivše vojnike, mlade majke zavedene lažima da će im deca biti iskorišćena kao „zamorci“, hrišćanske fundamentaliste i zavisnike od teorija zavere koji pažljivo slušaju ljude poput Piersa Corbyna i Davida Ickea. Takođe bih rekao da ovaj pokret privlači mnogo više mladih s niskim primanjima nego naše političke partije.

Ukratko, to je populacija koju je psihijatar Wilhelm Reich 30-ih godina 20. veka opisao kao „ljude u nevolji“ – sirovi materijal za proizvodnju ranih oblika fašizma. Širom demokratskog sveta, populistička i fašistička desnica koristi probleme ove grupe ljudi da ih mobilišu za svoje ciljeve.

Zašto baš sada? Pošto je u mnogim razvijenim zemljama vakcinisano već gotovo 70 odsto odraslog stanovništva, vlade i korporacije okreću se problemu onog dela populacije koji se „švercuje“ kroz pandemiju. Kako podstaći, pridobiti ili, u krajnjem slučaju, prinuditi na vakcinaciju ljude koji ne žele da se vakcinišu ili računaju da će kolektivni imunitet svakako biti dostignut i bez njihovog učešća, zaslugom onih koji su se vakcinisali?

To nije bio problem dok su ispred zdravstvenih centara stajali dugi redovi ljudi spremnih da se vakcinišu, a vakcina nije bilo dovoljno. Pošto je vlada Velike Britanije najavila uvođenje propusnica za noćne klubove i zatvorene prostore od 1. oktobra, a neki koledži i kompanije za ulazak zahtevaju dokaz o dve primljene doze, tvrdo jezgro antivakserskog pokreta uočilo je svoju priliku.

Opasnost je ovde dvostruka. Prvo, aktivisti pokreta će iskoristiti već funkcionalnu mašineriju za širenje laži putem društvenih mreža da proizvedu masovan pokret otpora vakcinaciji. Neispričana priča ove pandemije je rast skepticizma među mladim pripadnicima radničke klase, čije su obrazovanje, ekonomski i društveni status pretrpeli velike gubitke u godini zatvaranja.

Druga opasnost je politička. Ako pažljivo pročitamo jedan od letaka koje je štampala organizacija Bela ruža – grupa katoličkih fundamentalista – a koji je distribuiran pre demonstracija 28. avgusta, videćemo koliko se antivakserska ideologija poklapa sa strukturom mišljenja ekstremne desnice.

Na letku koji mi je ubačen u poštansko sanduče u južnom Londonu, ispod naslova „Prekinimo kovid prevaru i globalni genocid!“ tvrdi se da vakcina ubija ljude: “Kovid prevara vodi u globalni genocid”.

Takođe se tvrdi da je virus „manje smrtonosan od sezonskog gripa“, da su izveštaji o broju umrlih “falsifikovani”, da je vakcina eksperimentalna i da je u pitanju, zapravo, “injekcija koja modifikuje genetski materijal… zbog čega je proizvela više štetnih efekata i smrtnih ishoda nego sve ostale vakcine zajedno”, da je naučna rasprava onemogućena i da se pravo na “glas daje samo ’odobrenim’ učesnicima”. Iza ovog “zločina” stoje lideri država i Svetski ekonomski forum.

Takvi stavovi se u više tačaka poklapaju sa modernim fašističkim mišljenjem. U središtu ovog narativa je tvrdnja da se „genocid“ sprovodi nad belim hrišćanima. Među posvećenim desničarskim ekstremistima to je poznato kao “Teorija o velikoj zameni”, učenje da imigracija u pretežno bele zemlje u kombinaciji sa padom nataliteta u beloj populaciji predstavlja vrstu genocida.

Kada prihvatite zabludu da ste žrtva genocida, jedini izlaz koji preostaje jesu ekstremni oblici otpora – kao što u svojim radovima predlaže vodeći zagovornik ove teorije, francuski pisac Renaud Camus. Otuda pominjanje Nirnberškog procesa i vešanja na demonstracijama u Skarborou (o tome se često govori i na onlajn forumima). Nova misaona arhitektura fašizma nalaže i potragu za saučesnicima: feministkinje, aktivisti koji štite ljudska prava, liberali i marksisti proglašeni su za “kolaboracioniste” koji sarađuju sa “okupacionim snagama” (to jest, migrantima). U stavovima Bele ruže uočava se ista logika.

Ime je pozajmljeno od katoličke antifašističke grupe iz vremena Trećeg rajha. Njena najpoznatija članica bila je Sophie Scholl, Pogubljena je na giljotini 1943. godine zbog deljenja antinacističkih letaka. Britanski antivakseri opisuju sebe kao Sophie Scholl našeg doba: “Kao i Bela ruža, organizacija koja se suprotstavila nacističkom režimu, pozivamo vas da se suprotstave kovid tiraniji. Ne želimo nova zatvaranja i zahtevamo ukidanje svih ograničenja”.

Mada tvrde da su “miroljubivi”, njihove javne aktivnosti uključuju zastrašivanje medija, javne pretnje smrću i pokušaje fizičkog sputavanja zdravstvenih radnika. Predstavljajući se kao žrtve genocida, antivakseri uzimaju sebi za pravo da koriste nasilje.

Nezavisno od toga kojim putem su stigli do ovog pokreta i koliko je njihova zabrinutost zbog poteza velikih farmaceutskih kompanija iskrena, njegovi pripadnici su izgradili novu, samoproklamovanu periferiju ekstremne desnice. Prvo su bili protiv uvođenja zaštitnih mera i tvrdili da je kovid-19 izmišljotina. Sada tvrde da iza vakcinacije stoji genocidna zavera svetske vlade (u žargonu radikalne desnice Svetski ekonomski forum je samo pristojniji način da se kaže “cionistička okupaciona vlada”).

Ono što pripadnike ove grupe povezuje sa ostalim elementima na periferiji radikalne desnice – uključujući “navijače” koji su prošlog leta organizovali demonstracije protiv pokreta Black Lives Matter, ili QAnon i Trumpove pristalice koji nižu javne ispade i nerede – jeste sklonost performativnom samozavaravanju.

Kada se govori o radikalizaciji, obično razmišljamo o pomeranjima duž ose levo-desno – ose na kojoj se ljudi udaljavaju od pozicija umerene društvene kritike i približavaju ekstremnim stavovima, bilo u obliku hrišćanskog fundamentalizma, islamskog ekstremizma ili otvorenog slavljenja Hitlera.

Ništa manje nije važno ni udaljavanje od istine. Sociolog Karl Mannheim, koji je iz prve ruke pratio uspon nacizma, konstatovao je da je propast opšteprihvaćene pasivne ideologije – protestantskog nemačkog nacionalizma – veliki broj ljudi navela da prihvate “utopijski” način mišljenja, jednako na levici i desnici. Suočeni sa rušenjem društvenog poretka, mnogi su se okrenuli iracionalnosti i misticizmu, pokazujući krajnje nepoverenje prema svim izvorima informacija.

Za takve ljude, onda kao i danas, ključna potvrda usvojene “uradi-sam istine” jeste to što je drugi prihvataju. Otuda potreba za javnim demonstriranjem prkosa, otuda majice sa natpisima “Kovid je prevara”, pretnje novinskim ekipama i napadi na policiju. Takvo samozavaravanje ne može biti pasivno i privatno – ono se mora aktivno održavati pred licem javnosti uličnim predstavama i raspravama na društvenim mrežama.

Radikalna desnica u Velikoj Britaniji je mala, ali opasna grupa: gotovo svaki šesti osuđenik za terorizam u zatvorima u Velikoj Britaniji pripada redovima radikalne desnice, a više sudskih postupaka je još u toku. Populistička desnica, s druge strane, ostaje apsorbovana u Konzervativnu partiju. Ali ove dve sile susreću se u velikom i opasnom svetu onlajn foruma na kojima dominiraju naučni skeptici, borci za prava muškaraca i predstavnici onoga što Nemci nazivaju “querdenken” – mišljenje koje odbacuje sva prihvaćena mišljenja.

Ako deo ove grupe pravi planove za tajnu miliciju i fantazira o pobuni, dok njen drugi deo izlazi na ulice da preti vešanjem novinarima BBC-a, vreme je da se zabrinemo: jer njenu potencijalnu publiku čine svi oni koji odbijaju da se vakcinišu.

Tekst je objavljen na portalu New Statesman i u prijevodu na Peščaniku

Povezane vijesti

ŽUTA MINUTA – Dodik se (ne)vraća Bijeloj kući

Ilustracija Jelena Žilić

U moru problema s kojima se suočava Milorad Dodik jedan djeluje nerješivo – odlučnost američke administracije da ga kroz pojačavanje sankcija potpuno izoluje što bi značilo stavljanje tačke na njegovu političku karijeru.
U poređenju s tom činjenicom Dodikova javna proslava pobjede Donalda Trampa na američkim predsjedničkim izborima bi izgledala jadno, da nije presmiješno.

Recept protiv populizma

Foto: picture alliance /USA Today/Megan Smith

Bilo SAD ili Evropa: sve veća polarizacija jača populiste. Fokus na solidarnost i zajedničke vrijednosti mogao bi spasiti demokratiju.

Popular Articles