Viktor Igo je bio veliki francuski pisac i predvodnik mnogih književnih i političkih generacija. Za njegovo ime vezan je nastanak francuske romantičarske književnosti. Bio pesnik, romansijer i dramski pisac. Uspeo je da stvori izuzetno obimno književno delo i da u njemu, pored najličnijih raspoloženja, izrazi opšteljudske težnje i ideale svoga doba. Zato se to delo ocenjuje kao najlepša himna životu i ljudskom pravu na sreću i slobodu.
Međutim čak i književnik njegovog formata nije uspeo da izbegne spisateljsku blokadu. Piščeva ili spisateljska blokada, poznata i kao nedostatak inspiracije ili kriza kreativnosti, specifična je psihološka pojava: pisac (ili neko ko se nada da će to postati) zaglavljen je u fazi u kojoj jednostavno – ne piše. Razlozi mogu biti brojni, zajedničko im je to što nikad nisu objektivni. Blokada može da traje od nekoliko sati do nekoliko godina. Ono što neko ko pati od ove boljke mora da zna je da inspiracija neće doći sama.
Ovo je znao i Viktor Igo koji se protiv ove „boljke“ lečio na jedan specifičan način. Dok je pisao (ili makar pokušavao) svoje čuveno delo Jadnici čuveni pisac bi skidao svu odeću sa sebe, zatvarao se u prostoriju u kojoj su se nalazili samo papir, pero i mastionica i terao sebe da piše neometan bilo čime osim svojim mislima. Slugama je naređivao da mu ne donose odeću sve dok ne napiše nešto.
Slavni pisac je na svom delu Jadnici radio godinama. Bilo je potrebno skor dve decenije da završi rad na ovom rukopisu.