Foto: public domain
Mihail Bulgakov – Đavolijada. Iz zbirke pripovedaka Mihaila Bulgakova izdvojila sam one koje slikaju staljinističko doba. Uvijena u ironiju, sarkazam i humor, fabula se ostvaruje u nekoj vrsti onostranog ambijenta, što potvrđuje sumnje da je sve što se dešava neka vrsta đavolskog posla.
Najzabavnija je priča “Čičikovljevi doživljaji”, o ponovnom pojavljivanju Gogoljevog junaka iz “Mrtvih duša”. Istina, ispričana je kao san iz koga se srećni narator budi, ali sve do tog razrešenja čitalac uživa u nadrealnim dešavanjima sa Čičikovim. Pojavio se skoro sto godina posle, isti onakav, ili još gori, još izraženiji lopov, manipulator, otimač. Sve što se sa njim dešavalo kod Gogolja, ovde je desetostruko uvećano. Npr, sledovanje koje je dobio od opštinske vlasti (uzeo je za sebe, decu, mrtvu majku), na kućnu adresu vozila su mu tri fijakera. Nije milioner već trilioner.
Izvozio je ovnove sa dvostrukom kožom, ispod jedne su krijumčarene bengalske, čipke, dok je brilijante skrivao u točkovima i rudama kola. Kao akcionar jedne firme stekao je milion rubalja, Moskvu je hranio kobasicama od crkotina, a kad se proveravala adresa firme na Tverskom bulevaru, ispostavilo se da tamo nema ničega, nikakve zgrade, sem spomenika Puškinu.
“Đavolijada” je u odnosu na Čičikova ispričana u gradacijskom nabrajanju ludosti koje se na poslu dešavaju činovniku Korotkovu. Došao je novi šef, četvrtasti debeljko pod imenom Kolsober, pa su umesto plate dobili šibice i vino. Ime novog šefa asocira na mašinu, robota, čoveka bez duše. Prazno ime, ružan čovek. Kao kod Kafke. Usput se dešavaju stvari koje se u manjem obimu nalaze u romanu “Majstor i Margarita” – neko je Korotkovu zauzeo radno mesto, u ogledalu se suočava sa dvojnikom, ukrali su mu novčanik i identitet, zamenili ga sa Kolopkovim. Sve u svemu, košmar i drama običnog činovnika, bespomoćnog u odnosu na situaciju. Moguće je u njemu pronaći tragove Čehovljevih činovnika, naročito onog koji je kihnuo i popljuvaao generala.
Napokon, u “Kobnim jajima” dostiže se vrhunac ne samo apsurda, već i kritičkog osvrta na stanje u zemlji u Staljinovo vreme. Radnja ove priče izazovnog i čini se komičnog naslova, smeštena je u Moskvu 1928. godine, gde je američka kompanija izgradila 15 četrnaestospratnica i 300 radničkih zgrada na periferiji. (I dalje ne verujem u literarni detalj da je ukupno 30 000 tramvaja te godine saobraćalo u Moskvi, kao i da je Moskva još tada imala 4 miliona stanovnika).
Naučnik Persikov, koji se proslavio studijom: “Još o problemu razmnožavanja plakofora i hitona” i “Embriologija pipa, smaragdnih i običnih žaba”, utvrdio je kako specijalno stvoreni zrak ubrzava procese razmnožavanja i evolucije. Eksperimentišući sa zrakom, u laboratoriji je proizveo hiljade punoglavaca koji se vrtoglavom brzinom pretvaraju u proždrljive žabe, gde jedna polovina odmah pojede drugu. O ovom dostignuću čulo se do novina i novinara – na nekom panou on kao da gleda film o sebi (“ćelavko bezumnih i slepih očiju sa otromboljenom donjom usnom” ).
Naučniku su već ranije nudili mito, potkupljivali ga stranci i domaći, ali on nikom nije hteo da preda svoj izum i svoje komore. Ipak je njegovom bivšem učeniku uspelo da preuzme komore za proizvodnju pilića i koka. Međutim, dolazi do grozomornog obrta – ispostavilo se da je Rok dobio jaja gmizavaca, a Persikov kokošija. Izlegli su se grozni gmizavci. Ovako to opisuje Bulgakov:
Zmije u čoporima idu prema Možajsku i polažu jaja, pojavili su se krokodili i nojevi, specijalne vojne jedinice zapalile su šume da zaustave pokret gmizavaca. U sovhozu su stradali radnici. Udav je pojeo jednog. Zmija debljine čoveka, dugačka 15 aršina, navukla je svoju glavu na Rokovu ženu Manju. Pravi horor. Na kraju je kao krivac za sve označen profesor, izviždan i pretvoren u narodnog neprijatelja.
Ovom pričom Bulgakov na kritički način pristupa naročito naučničkom sloju, ismevajući marginalnost tema za naučno istraživanje, kao i besmislenost njihove primene, pogotovu kad dođu u kvazinaučne ruke plagijatora i kradljivaca tuđih ideja i znanja. U ovoj fantazmagoričnoj, skoro horor priči, pisac je maštovit, fantazija mu je silna. Očito da je samo sa njom moglo da se prevaziđe Staljinovo doba.
Ovo izdanje štampala je SKZ, prevod Milivoje Jovanović i Milan Čolić.
Autorka: Dana Ćirić/P.U.L.S.E