Sunday, November 24, 2024

Dante Gabriel Roseti – Beata Beatriks

Danas je Dante Gabriel Roseti (1828-1882) najpoznatiji i najcenjeniji po svojim radovima posle izlaska iz prerafaelitskog bratstva. Budući da je bio prvi vođa i glasnogovornik tog društva, biće začajan njegov odlazak od njih. Njegova Beata Beatrix, započeta 1864. godine, bliža je kasnijoj fazi njegovog rada.

To je portret njegove žene i njegovog najčešćeg modela Elizabete Sidal koja je 1862. godine izvršila samoubistvo uzevši preveliku količinu laudanuma (derivata opijuma koji izaziva zavisnost) koji se upotrebljavao za suzbijanje bolova, ali se često i zloupotrebljavao. Roseti pokazuje Sidal kao Beatriče, neuhvatljivu, nestvarnu, duhovnu ljubav njegovog imenjaka, italijanskog pesnika Dantea Aligijerija iz dela Novi život (Vita Nuova, oko 1293. godine), a njegov stil je po jednostavnosti i linearnosti ranorenesansni.

N01279 10 791x1024

Sat na njenoj ruci pokazuje devet sati kada je Elizabeta Sidal izdahnula, a golubica s oreolom, koja nas podesća na Svetog Duha, spušta joj u krilo bulku smrti. U pozadini Dante i Ljubav šetaju ulicama Firence gubeći jedno drugo u magli, što nagoveštava Beatričinu smrt pre samog njihovog susreta. Elizabeta Sidal je ubučena u srednjovekovnu odeću, njena poznata crvena kosa po stilu je poznogotička. Oko glave joj je „oreol“ narandžaste i žute boje. Čini se kao da je na prelazu između života i smrti, a izraz joj odaje molitvu, čežnju, pomirenost; slika zrači čak i erotizmom, što sve odražava Rosetijevo stanje duha gubitka voljene, pa i njegovu polnu frustraciju. Talasasti obrisi povećavaju erotsku napetost. Tu smo vrlo udaljeni od realizma i društvenih problema bratstva i svedoci pojave umetnosti koja izražava maštovitost i duboke psihološke porive.

www.tragomzvezda.net

Povezane vijesti

Rin Jamasito – Japanka koja je slikala pravoslavne ikone

Foto: Wikimedia

Ikona Vaznesenja Hristovog, koja se danas čuva u Ermitažu, dospela je u nekadašnju dvorsku riznicu kao poklon caru Nikolaju II Romanovu.

„Madona u crkvi”, Jan van Ajk

„Madona u crkvi”, detalj, Jan van Ajk, foto: Google Arts & Culture

„Kao što sunčeva svetlost prodire kroz prozorsko staklo bez da ga ošteti i probija njegovu čvrstu formu neprimetno suptilno, ne ozleđujući ga kad prolazi, niti ga uništavajući na putu nazad, tako je reč božja, sjaj Oca, pohodila devičanske odaje a zatim je otišla dalje, iz zatvorene materice” rekao je nekada davno Bernard od Klervoa, sveštenik, teolog, mistik i filozof, pripadnik cistercitskog reda. Njegove reči zapisane su četiri veka pre nego što će flamanski majstor Jan van Ajk uzeti kist u ruke i uljanim bojama (tada još uvek novim i revolucionarnim) na dasci naslikati lik Bogorodice Kraljice nebesa.

Popular Articles