Sredinom septembra na fejsbuk stranici „Pokret Levijatan – STOP Animal ABUSE“, objavljen je snimak u kome maloletni Rom iz naselja Crvena Zvezda u Nišu, tuče konja na ulici u blizini pomenutog naselja. Dan nakon objavljivanja snimka usledila je akcija desničarskih pokreta „Levijatan“ i „Srbska čast“ u kojoj je pomenuti konj oduzet porodici u čijem je vlasništvu.
Međutim, iako je konj oduzet vlasnicima bez prisustva bilo kog nadležnog organa, Bojan Stojković, osnivač organizacije „Srbska čast“, iskoristio je tu priliku i da, uz pretnje, prevaspita i edukuje mladog Roma.
Pitanja koja se nakon svega nameću su: koliko su zapravo ugrožene životinje u romskim naseljima, ko bi trebao da vodi računa i reaguje u slučaju nasilja nad životinjama i šta su zapravo interesi desničarskih organizacija koji se ovim pitanjima bave?
Životinje u romskim naseljima
Unutar romskih naselja mogu se naći dve grupacije životinja. Zbog urbanističke neuređenosti i infrastrukturne zapuštenosti, romska naselja često predstavljaju sklonište za napuštene životinje, pa se u ovim naseljima može videti veliki broj nekastriranih mačaka i pasa, koji se progresivno razmnožavaju.
Iako se za prisustvo ovih životinja najčešće krive Romi, evidentno je da u čitavoj zemlji raste broj napuštenih životinja na ulicama, a da ozbiljnijih mera za sprečavanje ovog trenda od strane države nema i ako su primeri nekih zemalja (recimo Argentine) pokazali da se medijskim kampanjama i akcijama sterilizacije, ovaj problem može dovesti u red.
Druga grupacija životinja koja je prisutna u romskim naseljima su životinje koje Romi koriste za svakodnevni rad, a to su najčešće magarci i konji. Korišćenje životinja za rad povezano je sa najčešćim zanimanjem unutar romske zajednice, a to je sakupljanje sekundarnih sirovina. S obzirom da je sakupljanje sekundarnih sirovina težak posao, korišćenje životinja doprinosi lakšem transportu i bržem obavljanju posla.
Veoma loša situacija unutar romskih naselja u kojima u velikom broju slučajeva ne postoje osnovni uslovi za pristojan život ljudi, znači da u njima ne postoje uslovi ni za odgovarajuće čuvanje i brigu o životinjama. S toga se može reći da ove životinje dele sudbinu svojih vlasnika i da žive u podjednako lošim uslovima kao i oni.
U romskoj zajednici postoje ljudi koji na odgovarajući način brinu o svojim životinjama, kao i oni koje svoje životinje zanemaruju i zlostavljaju, ali ova situacija se ni po čemu ne razlikuje od situacije u većinskom društvu.
Najbolji primer ovoga upravo predstavlja veliki broj napuštenih pasa i mačka koji su u velikoj većini slučajeva životinje napuštene od strane vlasnika.
Ljubav prema životinjama?
Nepostoji opravdanje za nasilje nad životinjama i ljudi koji to čine moraju biti sankcionisani od strane nadležnih organa.
Aktivisti, zaštitinici životinja, se često žale da nereagovanje policije i komunalne policije na prijave nasilja nad životinjama, što pokazuje da u čitavom sistemu sprečavanja nasilja postoji vakum, pa nasilnici često ostanu nekažnjeni.
Iako se u zakonu o dobrobiti životinja znatan deo odgovornosti spušta na nivo lokalnih samouprava kada je u pitanju organizovanje zoohigijenskih službi, pitanje odnosa između čoveka, domaćih, napuštenih i divljih životinja predstavlja kompleksan problem koji u Srbiji još uvek nije došao na dnevni red i nema svoj institucionalni okvir.
U ovako neuređenom sistemu bez naznačenih odgovornosti i mera koje bi dovele do boljitka, veliki broj udruženja ljubitelja životinja i entuzijasta pokušava da svojim dejstvom nadomesti ili barem ublaži nebrigu i neefikasnost države u ovom polju.
Upravo taj prostor vrlo vešto već godinama koriste neke desničarske organizacije, koji temu spašavanja životinja prevode u akcije koje mnogi vide kao rasističke. Jedna od najuspešnijih takvih organizacija je Levijatan, čiji aktivisti, pre svega Pavle Bihali sve češće sprovode akcije maltretiranja Roma dok obavljaju svakodnevni rad na ulicama.
Akcija oduzimanja konja u naselju Crvena Zvezda u Nišu sprovedena od strane desničarske organizacije „Srbska čast“ samo je dokaz ovakvih pretpostavki i činjenice da ove organizacije prikupljaju sve veći broj pristalica na račun spašavanja životinja, dok se zapravo bave svojim primarnom delatnošću, a to je zastrašivanje ljudi.
Činjenica je da do danas ne postoje nikakve osude političkih zvaničnika niti su protiv njih pokrenuti bilo kakvi sudski procesi za nasilno upadanje, zastrašivanje, prevaspitavanje (uz pretnje) i oduzimanje životinje, samo ukazuje da navedene organizacije itekako imaju svoje uporište u vlastima.
To otvara prostor za sumnju da se nedavni događaji mogu sagledati kao odraz stavova određenih političkih moćnika prema romskoj nacionalnoj manjini, koji se ogledaju u tolerisanju desničara koji su prerušeni u ljubitelje životinja.
Ovim tvrdnjama doprinosi još jedna jako važna činjenica, a to je da pojedini „Romi”, nisu videli ništa loše u ovim akcijama i da su javno isticali svoje „bratske“ odnose sa desničarima koji prevaspitavaju maloletnike. Upravo ti „Romi”, su pre svega lokalni aktivisti Srpske Napredne Stranke, od čijih izjava se javno ogradio i Nacionalni savet Roma (ali je to saopštenje naknadno uklonjeno) i oni isključivo zastupaju stranačke interese a ne interese Romske zajednice.
Problem zlostavljanja životinja je veliki problem čitave Srbije i time bi trebalo da se bave institucije. Paravojne formacije desničarskih organizacija ne bi smele da oduzimaju tuđu imovinu, niti da nasilno prevaspitavaju maloletna lica, a da za to ne snose nikakve sankcije pravosudnog sistema i nadležnih policijskih organa.
Sve dok je Romsko društvo segregirano i dok postoji ozbiljna institucionalna diskrimiacija prema Romima i Romkinjama, dok se problemi nezaposlenosti i neuređenosti romskih naselja ne sagledaju sistemski, problemi Roma pa i životinja koje poseduju ostaće nerešena tema i prostor za zlostavljanje i maltretiranje i jednih i drugih.