Penzioner na nenadanom prijemu kod „državnika“
Radišan i nedreman, kakvim ga je valjda bog stvorio, a rastrzan stotinama obaveza – jer državu valja izvući iz propasti u koju ju je srozala, jelda, lopovsko-tajkunska vlast pre njega – Vučić je našao vremena da primi univerzitetskog profesora matematike u penziji Stojana Radenovića (ne i Maju Pavlović, vlasnicu TV Kanal 9, koja gladujući danima dreždi pred njegovim dvorima čekajući da je primi; ne uklapa mu se u jačanje rejtinga). Povod nenadanog prijema penzionera – na prestižnoj Šangajskoj listi svetskih univerziteta beogradski je u odnosu na prethodnu godinu pao za više od 100 mesta. To je Svebrinućeg i Svemogućeg (kao i vajnog ministra prosvete) izgleda uzrujalo mnogostruko više nego učmalost bezmalo celokupne akademske zajednice i neposobnost BU (da ne kažemo njegova moralna obamrlost, moralna trulež), koji godinama ne uspeva da reši da li je doktorska teza Vučićevog pouzdanika i ministra finansija – plagijat ili nije.
O neočekivanom prijemu očito skromnog penzionera pred brojnim kamerama, uz pompezni ritual kojem su skrušeno prisustvovali ministri prosvete i finansija – javnost je obilato i, reklo bi se, svečano informisana. Uostalom, kao i o svemu što Svemogući najavi, preduzme ili izjavi. Skromnog penzionera obradovao je poziv Predsednika čak iz Njujorka (reče da u prvi mah nije poverovao ko ga zove), ali je ponosno izjavio da mu se pred domaćinom nisu odsekle noge. Elem, Vučić je rekao – objasnio je – da država neće žaliti ni truda, ni novca, da BU vrati međunarodni ugled i mesto među svetskim univerzitetima koje mu, jelda, pripada. Ima li ko kvalifikovaniji za to od poznatog profesora matematike, doduše penzionisanog, kad već naučno-nastavno osoblje na univerzitetu i po institutima, kad je reč o međunarodnoj promociji BU uglavnom spava?
Sveznajući reč nije rekao (ili se makar kurtoazno zapitao) o razlozima višegodišnje stagnacije i dekadencije ne samo Beogradskog univerziteta i materijalno osiromašenih naučnih instituta Srbije, koje masovno napuštaju i u svet odlaze oni koji bi i univezitetu(tima) i institutima mogli obezbediti međunarodni ugled i priznanja (primer u svetu priznatog genetičara Miodraga Stojkovića o tome najrečitije govori, zbog neupodobljenosti Vučiću i SNS nedavno je u najboljim stvaralačkim godinama napustio Srbiju i odmah primljen na Harvard “gladan nauke i komunikacije sa ljudima koji ga neće popreko gledati jer navija za druge”). Kako građani Srbije – koje su kontrolisani mediji ii Vučićevi propagandisti sveli na nesuvislu svetinu i poslušnu glasačku mašinu – oko toga i oko drugih ključnih problema Srbije išta da znaju?
Po uhodanom običaju da mimo zakonske nadležnosti ad hoc donosi rešenja o svemu čega se lati – a beskrajno vlastoljubljivo laća se svega, naročito kad je trošenje državnih para, odnosno para građana u pitanju – obećao je ne penzioneru (smem li reći, naivnom?) nego svetini na koju propagandno cilja, da će država (država – to sam ja!) otvoriti posebnu budžetsku stavku za brigu o rejtingu valjda državnih univerziteta (za sada, čini se, samo BU). Kakva bre Vlada, kakvi zakoni, kakav parlament, kakvi stručnjaci – za ovakvog vizionara i sveznadara, za ovakvog državnika sve su to trice i kučine i nepotrebno traćenje vremena i živaca. To, jelda, Srbiji sada – izuzev na papiru, za pokazivanje pred drugima – ne treba, a ovi koji bi demokratiju i evropsku Srbiju –bogomdanom državniku mogu samo pljunuti pod prozor (ako im pripadnice Kobri naravno dozvole).
Doduše, nije da Sveznajući baš ne drži do stručnjaka i univerzitetskih profesora. Drži itekako – kao do ikebane – do onih koji pred njim samo klimaju glavom, koji mu u svemu, pa i kad zagovara i preduzima notorne gluposti – povlađuju i oportuno ne protivreče, koji se pred njim povijaju, gazeći vlastito samopoštovanje u ime unosnih unapređenja, postavljenja i nameštenja. A interes ojađene Srbije, pitaju se naivni verujući, od bogomdanog državnika “angažovanim”, nosiocima visokih akademskih titula i zvanja? Ma hajte molim vas, za takve je interes ojađene Srbije – zaludna metafizika.