Stručnjaci kažu da je profilisanje sajber prestupnika mnogo teže nego u drugim vidovima kriminala, ali je evidentno da je svaka nova generacija sve veštija u korišćenju tehnologija, a oni posebno nadareni svoj talenat otkrivaju još u predškolskom uzrastu.
Najmlađi haker na svetu je Kristofer fon Hasel, koji je sa samo pet godina objavio sigurnosne propuste Microsoft Live Xbox sistema namenjenog igranju igrica. On sada ima devet godina i bavi se programiranjem i kodiranjem.
Prvi maloletni haker koji je, pre 18 godina, odslužio kaznu u popravnom domu u SAD, imao je samo 15 godina kada je probio sistem NASA-e i uzrokovao tronedeljnu blokadu kompjutera povezanih sa Međunarodnom svemirskom stanicom. To mu nije bilo dosta, pa je upao i u Pentagonov IT sistem za naoružanje, preuzeo brojne lozinke i identitete, i koristio ih kao da je jedan od zaposlenih u ovoj instituciji. Suđeno mu je kao odrasloj osobi, a dodatna pedagoška mera bila je obaveza da piše pisma izvinjenja ministru odbrane i administratorima NASA-e.
Njegov „kolega“ Majkl Kalče je takođe sa 15 godina uspeo da obori sajtove Yahoo-a, CNN-a, Ebay-a, Amazona i Dell-a, a slučajno je otkriven jer je, kao i svako dete, voleo da se u društvu pohvali svojim podvizima.
Teško je na jednom listu papira pobrojati sve golobrade hakere koji su, uprkos impresivnom računarskom umeću, pali na ispitu zrelosti. Prosek godina uhapšenih za sajber kriminal u Ujedinjenom Kraljevstvu je 17 godina. Britanska služba za nacionalnu bezbednost je istražujući motivaciju mladih hakera došla do otkrića da ih vode uglavnom idealizam ili potreba za dokazivanjem. Neki od njih žele i da ukažu na bezbednosne propuste velikih kompanija. Ipak, određenom delu mladih hakovanje služi i za brzu zaradu.
No, oni postaju svesni problema koje su prouzrokovali tek kada se suoče sa pravosudnim organima. Vrlo često se po odsluženju kazne preorijentišu na tzv. „etičko hakovanje“, odnosno probijanje sistema određenih kompanija po narudžbini. Mnoga preduzeća, naime, raspisuju konkurse za hakere i isplaćuju im velikodušne sume ukoliko otkriju sve „rupe“ u njihovom sistemu.
Nije sve u novcu, nešto je i u zabavi
Sociolozi potvrđuju da je svaka nova generacija sve veštija u korišćenju tehnologije, a oni posebno nadarani svoj talenat otkrivaju još u predškolskom uzrastu. Ukoliko poseduju i takmičarski duh, tehnologija je za njih „bojno polje“ na kojem se dokazuju da mogu neprekidno pomerati granice.
U zavisnosti od karaktera i motiva, hakeri se dele na one sa belim, sivim ili crnim šeširom. Prvi spadaju u „etičke hakere“ koji upozoravaju javnost na razne sigurnosne propuste. Crni šeširi zarađuju na ovim propustima, a sivi su „negde između“, zavisno od prilike.
HackerOne, kompanija koja povezuje etičke hakere sa kompanijama koje žele da otkriju svoje bezbednosne propuste, intervjuisala je 617 uspešnih „belih šešira“ i došla do zaključka da im je pored novca (77 odsto njih), glavna motivacija i zabava (70 odsto). Više od polovine anketiranih hakuje zato što želi da doprinese društvu, tvrdeći da radi za opšte dobro. Za samo 17 odsto ispitanika hakovanje je jedini izvor prihoda, a ostali rade i druge poslove, često povezane sa IT-em.
Stručnjaci kažu da je profilisanje sajber prestupnika mnogo teže nego u drugim vidovima kriminala – oni dolaze iz različitih zemalja, kultura i socijalnih miljea, imaju raznovrsna zanimanja i sklonosti. Psiholozi i sajberpsiholozi se već godinama trude da razumeju njihovo ponašanje, ali ne uspevaju da se odupru stereotipima. IT stručnjaci ih, zato, često upozoravaju da nisu svi hakeri introvertne osobe koje nemaju dodir sa realnim svetom, niti su to uvek mladi muškarci natprosečne inteligencije.