 čudesne bosanske komičarske trupe TNT tipa, priča je o jednom burnom vremenu.){kind=link}
Priča o Top listi nadrealista, urnebesnom, montipajtonovskom i alanfordovskom radio i TV serijalu tragikomičnih, nadrealno-farsičnih skečeva (1981-1991) čudesne bosanske komičarske trupe TNT tipa, priča je o jednom burnom vremenu.
Vremenu kulminacije uspona i tragičnog pada jedne zemlje (SFRJ), jednog režima (komunističkog, jednopartijskog, revolucionarnog, demagoškog), jednog farsičnog sistema idealizma i apsurda (samoupravnog socijalizma) i propasti jednog romantičarskog sna (južnoslovenskog) nekolicine balkanskih naroda na ovim našim prokletoavlijskim i alanfordovskim prostorima.
Između krajnosti neverovatnog kulturno-istorijskog uspona i krvavog raspada, u haosu bratoubilačkog rata i primitivizma (kao osnove raspada) nastala je sada već legendarna sarajevska komičarska trupa Top lista nadrealista. Obeležila je jednu bolnu, tragikomičnu i katarzičnu deceniju svojim satiričnim, nadrealno farsičnim skečevima…
…Da li čitate knjige?
Čitam… Čitam…
Da li ste čitali Anu Karenjinu?
Da nije to možda ona što je voz na Ilidži sprčio?!
Nadrealisti su počeli kao radio komedija emitovana na Radio Sarajevu, a kasnije i na TV Sarajevu tokom osamdesetih i ranih devedesetih. Kultni TV serijal Top lista nadrealista emitovan je u tri navrata tokom 1984, 1989. i 1991. nestavši u talasima ludila i plamenu građanskog rata.
Početkom rata u Bosni, deo sarajevske ekipe prešao je u ilegalu i nastavio je sa radom u Sarajevu koje se našlo pod opsadom. Njihov humor i ismevanje ludila i gluposti sve tri zaraćene strane bio je poslednji vapaj razuma, melem na ranu bosanske raje iz čijeg duha i vedrine su i proizašli ranih osamdesetih, u isto vreme kad i slavni sarajevski filmski reditelj Emir Kusturica.
… Da li bajke barem čitate?
Ja…
Na primer bajku o Vuku i tri prasića?
Ja sam Muslimanka!!! …
Top lista nadrealista počela je sa emitovanjem 1981. godine kao deo emisije Primus na Radio Sarajevu, a potom dobija vlastiti termin za emitovanje nakon naglog rasta popularnosti.
Godine 1984. se izrodila i pomenuta TV serija skečeva. Nadrealiste su činili glumci i pisci, a deo njih je bio član rok grupe Zabranjeno pušenje, predvodnika tzv. New primitivs pokreta…
Između ostalih, nosioci glavnih uloga i autori većine skečeva bili su dr Nele Karajlić (Nenad Janković), rok muzičar i vođa Zabranjenog pušenja, glumac, pisac i TV režiser, rođen u Sarajevu 1962. godine (igrom sudbine u vreme radnje kultnog filma Emira Kusturice Sećaš li se Doli Bel?, filma koji širom otvara vrata sarajevskoj kulturnoj sceni).
Branko Đurić – Đuro, rođen iste godine u Sarajevu, glumac i reditelj, pevač rok grupe Bombaj štampa.
Zenit Đozić, legendarni Fudo, glumac, komičar i TV producent, rođen u Sarajevu 1961. godine.
Neponovljivi Mirko Srdić, alias Elvis J. Kurtović, vođa rok benda i pisac.
U ostatku bande bili su još Darko Ostojić, Boris Šiber, Davor Sučić, Dražen Ričl, Davor Dujmović, Faris Arapović, Drale Karajlić, Davorin Šagulja…
Novi primitivizam, kulturni pokret nastao u Sarajevu osamdesetih, bio je zajednički imenitelj i osnova delovanja svih sarajevskih nadrealista, bez obzira da li su se izražavali kroz rokenrol, film ili skečeve. Pokret je pokrenula ista ona ekipa ljudi koja je stvorila Top listu nadrealista: Elvis J. Kurtović, dr. Nele Karajlić, mr. Sejo Sekson, Branko Đurić Đuro, Boris Šiber i Zenit Đozić, kreativna grupa mladih ljudi iz sarajevskog naselja Koševo.
Njihovi najpoznatiji projekti bili su Zabranjeno pušenje, Top lista nadrealista, Elvis J. Kurtović & njegovi Meteori, Bombaj štampa.
Njihov izraz je bio humor, baziran na duhu obične bosanske raje i sarajevske omladine iz andergraund krugova. Njihovo delovanje je bio odgovor na sveopšte mrtvilo, palanački duh, ludilo opšte propasti i primitivizma koji je tih godina zauzimao primat u svim porama društva, stvarajući osnovu za sve ono što nas je potom snašlo i što još uvek živimo sa tragičnim ishodom.
… Da li ste išta čitali od knjiga? Crven ban, možda?
Čuj, čito, drž’o ga u ruci, care!!! …
Dr. Nele Karajlić, jedan od glavnih autora i protagonista čuvenog serijala objašnjava na sledeći način duh sarajevskog nadrealističnog humora:
„Kad smo radili TLN za radio, nismo imali pojma da „Leteći cirkus Monti Pajtona“ postoji. Ipak, dobro je što nas upoređuju s njima, što znači da smo našli pravi način da ljude zabavimo. Međutim, TLN je humor sa našeg tla, opušteno rezonovanje na sve što se oko nas događa. Na primer, svakog dana slušamo vesti sa ratišta, u našoj emisiji imamo isto to sa „mirišta“. I dok se ceo svet zgražava zbog rata u Jugoslaviji, mi u našoj emisiji parafraziramo događaje. Naš humor nije maliciozan, zlonameran, već opušten i dobrodušan, zbog toga je serijal pun tog duha, sarajevskog.“
I upravo tako – humor nadrealista, istrgnut iz sarajevskog asfalta i predgrađa u jedno burno i prelomno vreme, bio je naivan i jednostavan, sirov i specifičan, pomalo opor, nadrealan, nestvaran, satiričan, farsičan, apsurdan, ali istinit.
Njegovom oštrom oku, britkom peru i vizionarskom duhu ništa nije promicalo – od primitivizma koji je bio uvod u opštu propast svih pravih vrednosti i jedan od glavnih uzroka haosa bratoubilačkog rata, do ludila laži i demagogije na čijim se osnovama zasnivalo sve ono što je tih godina do temelja uništeno: od ekonomije i privrede do duha tradicije i kulture.
Ne samo da su u svojim nadrealnim skečevima bili svedoci opšte kulturne, duhovne i privredne propasti jedne zemlje u nestajanju, nego su i njeno nestajanje u haosu građanskog rata predvideli i isparodirali.
- Od čudesne priče o reformama i demokratiji (koja nažalost, barem kod nas, još uvek traje),
- ismevanja privrednih i kulturoloških fenomena socrealizma – od fabrika za proizvodnju NIŠTA ili proizvodnju auspuha za dalekovode (!?) do biroa za (ne)zapošljavanje (u kojima se mladi nezaposleni ljudi koriste kao kipovi za popunjavanje fabrika koje proizvode ništa – Ovo je Jusuf, ima dva završena fakulteta… Pre podne radi kao portir, a posle podne kao skulptura kod nas u fabrici),
- skeča o neobičnom rekordu u kojem se radnici takmiče ko duže nije primio platu,
- preko parodije besmisla rata u Bosni, u kojem se grad Sarajevo deli na dva dela, a unutar porodica nastaju automne oblasti podeljene po nacionalnim osnovama,
- unutar kojeg iznenada izbija mir i ugrožava harmonični rat i gde se čudesni izum zvani hepek koristi za rešavanje svih problema i nesporazuma,
- do urnebesnog ismevanja alternativne medicine (Ogulin Oglo Ćulibrk), narodnih običaja (hrkljuš i sisanje motke), obrazovanja, ekologije, sporta, besmislenih TV programa koji emituju glupost i nekulturu, kvizova, naučnih otkrića i rigidnih nacionalizama (uz pomoć detektora) proteže se nepregledno nadrealno polje humora jedinstvenih sarajevskih otkačenjaka i šereta, slika jednog vremena i duh jedne epohe u nestajanju (čije posledice još uvek osećamo).
Prisećam se, uz osmeh, jednog od urnebesnih, karakterističnih skečeva Top liste nadrealista u kojem, utonuvši u san, milicioner Rade Pendrek (Đuro), star 40 godina, upada u Zonu sumraka.
U Zoni, gde je sve izokrenuto naglavačke, njega hapsi grupa studenata pošto prilkom provere Rade kod sebe nema indeks. Oni ga odvode na saslušanje kod Esada Ćimića (poznatog bosanskog sociologa kulture), kojeg tumači legendarni Elvis J. Kurtović. U parodičnoj sceni ludila saslušanja i okrivljenom milicioneru sledi mučenje do priznanja – puštaju mu muziku Mocarta i čitaju odlomke iz Ničeove Volje za moć.
Bio je to trijumf sasvim neobičnog, nadrealistično-apsurnog humora i ludila, kao slika jednog vremena koje se nikad više neće vratiti.
Top lista nadrealista i njeni legendarni protagonisti (u izmenjenom sastavu) nastavili su i tokom rata u Bosni da se emituju kao radio emisija (iz okupiranog Sarajeva), ismevajući sve tri zaraćene strane i svakodnevni haos bezumlja u kojem su se našli građani tokom opsade (1992-1995).
Na kraju svega, ostala je samo jedinstvena i neponovljiva magija, legenda koja svedoči o neuništivom duhu obične raje, o neuništivom duhu svih nas koji ne pristajemo i ne prodajemo veru za večeru.
Njegovo veličanstvo – humor, jedinstveni je izraz tog i takvog duha, ono što izmiče svakoj nepotrebnoj analizi ili mogućnosti da ga steknete na neki grub ili sebičan način. Na kraju svega ostaje lepota duha, čista i neiskvarena u svojoj nevinosti, naivnosti i neuništivosti.