Foto: BHRT
U protekle četiri godine Bosna i Hercegovina nije napravila nikakav značajan pomak na putu ka Evropskoj uniji, a propuštanje stotina miliona evra bespovratnih sredstava iz Plana rasta i dospijevanje na sivu listu Moneyvala direktna su posljedica političkih blokada i nezainteresovanosti domaćih lidera.
Iako se u predizbornim kampanjama tema evropskih integracija i konkretnih reformi gotovo nije ni spominjala građani na svojoj koži svakodnevno osjećaju posljedice ovog zastoja. Dok susjedne zemlje povlače sredstva za razvoj infrastrukture i ekonomije, BiH gubi korak u ključnim segmentima.
Ekonomista Svetlana Cenić navodi da se u narednom periodu teško može očekivati bilo kakav zaokret u odnosu vlasti prema evropskim pitanjima, s obzirom na ustaljene političke matrice.
– HDZ će i dalje pričati o tome da su za evropske vrednosti, SDA će takođe govoriti o putu, dok se SNSD očitovao time da je Evropska unija propao projekat koji ih ne zanima, uz koketiranje između Amerike i Rusije. Tako da je sve pitanje koliko ćemo imati blokada na državnom nivou i koliko će toga biti neispunjenog na entitetskom nivou, a sad dok se oni slože, preslože, dok izaberu, dok postave i imenuju, bogami ćemo se načekati – upozorava Svetlana Cenić.
Ona naglašava da Plan rasta nosi jasne uslove, ali da domaće vlasti odbijanjem povoljnih kredita i bespovratnih sredstava od građana praktično prave taoce. Kako dodaje, situaciju dodatno otežava sama Evropska unija, koja na ovdašnja dešavanja uglavnom reaguje zakašnjelo, pogrešno ili se zadržava na ulogu nijemog i „zabrinutog“ posmatrača.
– Kad se sve to udruži, onda neka nam je i Bog na pomoći. A i Bogu treba pomoć, ne može on sve sam – dodala je Svetlana Cenić.
Ekonomista Igor Gavran ocjenjuje da je dosadašnji bilans vlasti izuzetno skroman i da je BiH propustila prilike koje su mogle donijeti direktnu korist građanima i privredi.
– Odlazeća vlast nije uradila ništa vrijedno spomena. Uspjeli smo propustiti čak i bespovratna sredstva iz Plana rasta, a došli smo i na sivu listu Moneyvala. Bilo je nekih kozmetičkih usklađivanja, ali ona zaista ne zaslužuju spominjanje u odnosu na to šta se sve nije učinilo. Nova vlast će imati jednostavan zadatak da nadmaši tako jadan i nikakav rezultat, ali ostaje da se vidi hoće li učiniti išta više – naveo je Gavran.
Prema njegovim riječima obzirom da će dio vlasti sasvim izvjesno biti i oni koji javno i otvoreno odbijaju EU integracije sve je neizvjesno.
On skreće pažnju na to da su građani ostali uskraćeni za podsticaje i olakšice koje donosi napredak u integracijama, dok se istovremeno suočavaju sa slomom osnovnih javnih usluga.
– Građanima je prioritet rast troškova života, ali sigurno je da su se nadali da će osjetiti nešto od sredstava iz Plana rasta, a oni koji putuju da će dočekati besplatan roaming u EU. Ispaštaju jer toga nema, kao što nema ni više ulaganja i podsticaja ekonomiji. Međutim, vlasti su podbacile i u elementarnim stvarima kao što su snabdijevanje vodom i odvoz smeća, pa se EU napredak čini kao naučna fantastika – navodi Gavran.
Dodao je da bismo „cinično mogli reći da su vlasti uradile puno da građane potaknu na ličnu EU integraciju – odnosno iseljavanje u EU“.