„Ovo nije bilo jednostavno: nije jednostavno sad, nikad jednostavno biti ni neće. Ipak, uspela sam, što znači da sam bila za to spremna”.
Olga Smirnova, koju je Džim Luis iz Njujork Tajmsa opisao kao „ljupkog vanzemaljca koji je sleteo među nas”, sa samo 23 godine postala je donekle čudo u svetu baleta.
Mlada plesačica pleše u baletu „Dragulji“ Džordža Balančina u Boljšoj teatru koji je, kad je imao premijeru 1967, bio oglašen kao prvi dugometražni, odvojeni balet. Prema poznatim Balašinovim rečima o delu: „Ovaj balet nema nikakve veze sa draguljima. Plesači su jednostavno obučeni kao dragulji”.
Smirnova govori o svom iskustvu kao što i opisuje, šta znači raditi u struci iz snova koju je većina od nas zamišljala kad je imala tri i po godine. „Počela sam, kao i svi ostali, sa svim varijacijama, pa sam dodavajući pas de deuxs, mic po mic, razvila unutrašnju fizičku i emotivnu snagu, i došla sam do tačke kad mogu da otplešem celu predstavu”, priča ona.
„Ovo nije bilo jednostavno: nije jednostavno sad, nikad jednostavno biti ni neće. Ipak, uspela sam, što znači da sam bila za to spremna. Kad plešeš na sceni Boljšoj teatra, osećate veću odgovornost, ne znam zašto. Možda zbog toga, što prepoznajete istoriju ovog teatra. Kad prepoznte svoju vlastitu priču kroz teatar, postajete svesni koliko je to za vas dragoceno“.
Da bi se pripremila za svoju ulogu „Dragulja“, Smirnovu je trenirala bivša primabalerina iz Njujorka, Meril Ešli. „Meril Ešli je moj prvi trener sa zapada. Sećam se da je bilo mnogo parova na početnim probama za Dragulje. Razumela sam da je Meril bila izuzetno pažljiva u prosleđivanju koreografije. Kao jedna od omiljenih balerina Džordža Balančina pokušavala je da zadrži stil. Mislim da je bila uspešna u tome. Sigurno je „uhvatila“ ono što je Balančin hteo da prikaže, ali takođe je nama dozvolila malu slobodu”, ističe Olga.
„Ono što je zapravo bilo iznenađujuće za trenera iz kruga Balančinovog poverenja je to što je bila veoma temeljna u svakom koraku, u svakoj tački i u svim koreografskim nijansama koje je sačuvala, i dopustila je koreografiji da se oblikuje prema našoj individualnosti. Na ovaj posao gledam s takvom toplinom, jer je Meril sigurno jako verovala mom partneru Semjonu Hudinu i meni“, završava Smirnova.
„Koja vam druga struka omogućava da upoznate svoje kvalitete, karakterne osobine, izdržljivost, disciplinu? Kroz istrajnost – jer je često teško, i kroz novi posao gde se pokušavate naći u ulozi, polako otkrivate značenje kao celinu, i zahvaljujući tome zaista upoznajete pravog sebe i možete da se izrazite. Ne znam, možda postoji druga takva struka, ali umetnost baleta… Ne znam kako da kažem… Uvek ste spremni da učite. I zato balet, po pravilu, nikad nije samo plesanje”.
Olga dodaje: „Postoji priča. Čak u baletima gde nema priče, i dalje one čine opšti smisao. Čak kad je ovo samo lepota. I lepota može navesti na razmišljanje“, zaključuje Smirnova.
Pogledajte ovaj inspirativan intervju ovde:
https://www.youtube.com/watch?v=3VEpOL3-BOE
Prevela: Małgorzata Szaban
iserbia
Izvor: Huffington Post