Zvanično je pokrenut globalni fond za biodiverzitet, namenjen očuvanju prirode do 2030.
Foto: Impuls
Divlje vrste i ekosistemi su u modernom dobu, obeleženom klimatskim promenama, izloženi brojnim rizicima. Novi globalni fond za biodiverzitet uliva nadu da situacija može da se poboljša.
Krajem 2022. godine, učesnice Samita Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu napravile su revolucionaran dogovor o zaštiti najmanje 30% kopna, sveže vode, obalnih predela i okeana do kraja decenije.
Reč je, zapravo, o sporazumu Kunming-Montreal, za koji mnogi kažu da je po važnosti ekvivalentan Pariskom, samo što je umesto klime, u ovom slučaju, fokus na prirodi.
Ali kako bi ovi ambiciozni i plemeniti ciljevi o očuvanju prirodnih resursa bili sprovedeni u delo, neophodan je novac. S tim na umu, predstavnici 185 zemalja pokrenuli su Globalni fond za biodiverzitet čija je osnovna svrha da omogući realizaciju sporazuma Kunming-Montreal.
Osnivanje fonda ratifikovano je prošle nedelje u Vankuveru. Grad se nalazi u kanadskoj pokrajini Britanska Kolumbija kojom mesecima unazad bukte opasni šumski požari, gutajući ogromna prostranstva i razotrivajući jednu od brojnih opasnosti po prirodu u modernom dobu, obeleženom klimatskim promenama.
„Na Samitu o biodiverzitetu, postigli smo istorijski dogovor da se pozabavimo gubitkom biodiverziteta i obnovom prirodnih ekosistema”, kazao je Virdžinijus Sinkevičus, evropski komesar za životnu sredinu. „Naš aktuelni cilj je potpuna implementacija Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal, a pokretanje Globalnog okvirnog fonda za biodiverzitet predstavlja ključni korak napred.”
Novim fondom upravljaće Globalni fond za životnu sredinu (GEF), najveći svetski izvor finansiranja biodiverziteta. Veliki fokus stavlja se na pomoć najranjivijim nacijama poput malih ostrvskih država i manje razvijenih zemalja, ali i starosedeocima i lokalnim zajednicama.
Svet trenutno izdvaja između 78 i 91 milijardu dolara godišnje (prosek za period od 2015. do 2017. godine) za spas biodiverziteta. Sporazumom Kunming-Montreal ovo bi trebalo znatno da se uveća: kako je najavljeno, za prirodu širom planete treba da se alocira ukupno 200 milijardi dolara u toku godine, zaključno sa 2030.
Do sada su Kanada i Ujedinjeno Kraljevstvo najavili početne doprinose funkcionisanju fonda u iznosu od 147 miliona dolara i 12,6 miliona dolara.
Mnogi aktivisti, kao i starosedelački narodi, pozdravili su pokretanje Globalnog fonda za biodiverzitet.
Međutim, oni upozoravaju da je do sada prikupljeno oko 40 miliona dolara manje nego što je neophodno da bi fond bio operativan.
Naime, u dokumentu se navodi da početna ulaganja, do decembra ove godine, treba da budu 200 miliona dolara, kao i da poteknu od najmanje tri donatora.
Pored vlada poput kanadske i engleske, sredstva će investirati i filantropi i privatni sektor.
S obzirom na to da Međuvladina naučno-politička platforma za biodiverzitet i usluge ekosistema (IPBES) procenjuje da je milion vrsta životinja i biljaka u riziku od izumiranja, prirodi definitivno treba naša podrška, i to u situaciji u kojoj je izložena širokom spektru pretnji: od šumskih požara i poplava preko ekstremnog vremena do neodržive potrošnje i urbanizacije.
A Globalni fond za biodiverzitet mogao bi da pruži upravo preko potrebnu pomoć. U slučaju da zaista bude funkcionalan i služi ovoj misiji.
