Pola veka dug trud naučnika da sačuvaju retku vrstu majmuna koja živi samo u šumama Brazila, može biti upropašćen zbog pandemije.
Širenje kovid-19 Brazilom preti da uništi trud i napor koji je trajao duže od pola veka, kako bi se sačuvali jarko narandžasti majmuni – zlatni lavlji tamarini.
Broj majmuna lavlje grive koji žive samo u Brazilu, tokom 1970-ih, usled njihovog zarobljavanja zbog trgovine, kao i uništavanja delova Atlantske šume, njihovog staništa, pao na 200 jediniki. U nardnim decenijama uložen je niz napora kako bi se broj ove retke vrste povećao – od genetskih istraživanja do uzgoja u zatočeništvu, a onda i preseljenja do staništa gde su najmalobrojniji. Do 2014. godine njihov broj se povećao na oko 3700, piše National Geographic.
Prvi udarac, pre pandemije novog virusa korona desio se 2017. godine kada je oko 30 procenata obnovljenog broja majmuna ubila žuta groznica. U 2020. godini, vakcinacija lavljih tamarina protiv žute groznice na kojoj se radilo godinama, odložena je zbog pandemije.
“Veoma nas je iznenadilo kada su tamarini umrli od žute groznice”, kaže Rus Mitermajer šef kancelarije neprofitne organizacije Global Wildlife Conservation, koji zlatne lavlje tamarine proučava od 1970-ih. Za druge vrste majmuna se znalo da su podložne ovoj bolesti, ali ne i za tamarine.
Sredinom 2017. godine broj zlatnih lavljih tamarina počeo je da se smanjuje.
Karlos Ramon Ruiz-Miranda, primatolog sa Državnog univerziteta u severnom Rio de Žaneiru i njegove kolege samo što su završili rutinsko istraživanje populacije malenih majmuna. Brazil je bio usred svog najgoreg talasa izbijanja žute groznice u poslednih 80 godina, koji je progutao jugoistok zemlje, ubivši više od 250 ljudi i nekoliko hiljada majmuna u Atlantskoj šumi.
Kada Ruiz-Miranda nije mogao da nađe nijednog zlatnog lavljeg tamarina u biološkom rezervatu Poco das Antas, glavnom području proučavanja od 1985. godine, postao je zabrinut. “Zabrinuo sam se i pomalo uplašio, jer je to velika populacija, a tada sam iznenada shvatio da se dogodilo nešto loše”, kaže on.
Ubrzo, lokalno stanovništvo je počelo da upućuje pozive istraživačima da na zemlji leže bolesni tamarini koji ne mogu da se penju na drveće, i tako umiru.
“Stvarno je retko naći mrtve zlatne lavlje tamarine koji leže na pašnjaku”, kaže Ruiz-Miranda, predsednik neprofitne Asocijacije za očuvanje zlatnih lavljih tamarina. Majmuni imaju tendenciju da se zadržavaju u šumi, pašnjake prelaze samo nakratko prelazeći od jednog fragmenta šume do drugog, a ako se desi da umru, njihovi leševi brzo nestaju zbog grabljivica i visoke vlažnosti vazduha u kojoj žive. “Tokom godina rada nikada nisam video tako nešto.”
U maju 2018. godine, naučnici su zvanično potvrdili prvu smrt zlatnog lavljeg tamarina od žute groznice. Studija rađena sledeće godine pokazala koliko je situacija bila strašna; izbijanje žute groznice prouzrokovalo je pad populacije za gotovo trećinu. Danas je ostalo samo 2.516 ovih majmuna.
U biološkom rezervatu Poco das Antas u Rio de Žaneiru, istraživači su pronašli 30 živih lavljih tamarina, ali je populacija u ovom rezervatu opala za 70 odsto.
Ruiz-Miranda i drugi iz Asocijacije zlatnih lavljih tamarina i još jedne, američke organizacije, “Sačuvajmo zlatne lavlje tamarine”, odlučili su da je vakcina najbolja šansa za spas vrste. U mnogim slučajevima vakcinacija cele populacije primata bila bi nemoguća, ali ovi tamarini žive na malom prostoru i istraživači ih redovno i pažljivo prate, pa je to izgledalo izvodljivo, kaže Serhio Lucena, primatolog i direktor Nacionalnog instituta Atlantske šume. Da bi bila uspešna, kaže on, “vakcinacija mora da se sprovede veoma precizno, na ograničenom području”.
Nakon prvog kruga vakcinacije – vakcinom koja je razblažene verzije one koja se daje ljudima – zlatnih lavljih tamarina u zatočeništvu, za njih se veruje da su bezbedni. Sledeća prepreka bila je vakcinacija majmunima u šumi. Kako je ovo bio prvi put da se ovakav zahtev upućuje Vladi, nije postojao jasan postupak za odobrenje.
Baš kada su Ruiz-Miranda i njegov tim čekali poslednju dozvolu pred odlazak na teren da vakcinišu pet grupa majmuna, počela je pandemija kovid-19.
Vakcinacija majmuna tokom pandemije
“Zaglavljeni” kod kuće, nisu mogli da krenu na teren i nastave sa radom. Izgubili su sedam meseci. “Bili smo veoma frustrirani zbog birokratije”, kaže Ruiz-Miranda. “Jednom nedeljno smo upućivali pozive, kako bismo pokušali da postignemo nešto, da ubrzamo proces pre nego što izgubimo preostale tamarine”.
Najzad, upornost im se isplatila. Sa dozvolom u rukama, na teren bi trebalo da izađu u septembru. Kada prva grupa bude vakcinisana, biće posmatrana sledećih šest meseci do godinu dana, pre drugog kruga vakcinacije.
Dodatan izazov predstavlja zaštita istraživača od dobijanja i daljeg širenja novog virusa korona. U šumu će ići dva tima, za šta će biti potrebna dva vozila, što će povećati troškove, ali i produžiti vreme za obavljanje posla. U laboratoriji će moći da budu samo tri osobe u isto vreme, a svi će sve vreme nositi maske, iako ne postoji dokaz o tome da tamarini mogu preneti koronaviruse na ljude.
Ako sve prođe kako treba, biće vakcinisano 500 jedinki zlatnog lavljeg tamarina, što je minimalan broj kako bi se populacija održala u divljini.