Norveški naučnici su nedavno na norveškom arhipelagu Svalbard u Arktičkom okeanu otkrili oko dve stotine uginulih irvasa. Stručnjaci iz Norveškog polarnog instituta uvereni su da je razlog njihovog pomora – glad.
Stručnjaci iz Norveškog polarnog instituta uvereni su da je razlog njihovog pomora – glad. Oni smatraju da je neuobičajeno velik broj uginulih životinja posledica klimatskih promena koje se osećaju i na tom arhipelagu.
Svakog leta istraživači Norveškog polarnog instituta proučavaju tundru arktičkog Svalbardskog arhipelaga da bi mapirali populaciju irvasa na ostrvima koja su od Severnog pola udaljena oko 1.200 kilometara. Ove godine su otkrili leševe životinja uginulih od gladi. Kažu da su u poslednjih četrdesetak godina, koliko prate populaciju svalbardskih irvasa, sličan stepen smrtnosti zabeležili samo jednom – tokom zime 2007. na 2008. godinu.
Autorka projekta Ašild Onvik Pedersen za visoku stopu smrtnosti odgovornima smatra ljude, odnosno veruje da su irvasi uginuli zbog posledica globalnog zagrevanja, koje se po mišljenju klimatologa, na Arktiku odvija dvostruko brže nego u ostatku sveta.
“Klimatske promene uzrok su znatno veće količine padavina”, rekla je Pedersen. “Naime, kiša obično padne na sneg nakon čega se u tundri formira sloj leda, što znatno otežava ispašu ovih životinja“, pojasnila je.
Fenomen pogoršava i povećanje broja irvasa na norveškom arhipelagu. On se udvostručio od 1980. godine, pa ih sada na spomenutom području živi oko 22.000, što znači da se previše irvasa “takmiči” za ispašu na nekoliko pašnjaka.
Irvasi se tokom zime uglavnom hrane lišajevima koje pronalaze takoa što kopitima “riju” tlo ispod snega. Ali, česte smene snežnih padavina i kiše, kao i otapanja i zamrzavanja vode, mogu rezultovati stvaranjem jednog ili više neprobojnih slojeva leda zbog kojih životinje ne uspevaju da dopru do hrane.
Irvasi su izuzetno značajne životinje za arktički ekosistem. Norveški stručnjaci kažu da globalno zagrevanje olakšava širenje nekoliko agresivnih biljnih vrsta koje tamo rastu, a irvasi, kao najveći biljojedi u regionu uspevaju da ih “unište”, jer se njima hrane.
Bez irvasa bi, strahuju naučnici, nordijski krajolici u budućnosti mogli izgledati sasvim drugačije.