UrbanObserver

Nedjelja, 5 Januara, 2025

Suše, padavine, poplave… Kako klimatske opasnosti pospešuju jedne druge, i šta to znači za našu budućnost?

Foto: Hercegovina.info

Katastrofalan niz bujičnih poplava koje su pogodile Bosnu i Hercegovinu prethodne nedelje bio je izazvan ekstremnim padavinama, nakon jake suše – ali su kod bujičnih poplava uvek važni faktori i stanje zemljišta i oblik terena.

Piše: dr Ana Vuković Vimić

Stoga su jake padavine, slaba infiltracija vode u zemljište, veliki nagib terena i ogoljeno zemljište napravili smrtonosni talas mulja i kamenja. Stanovnicima Donje Jablanice, Fojnice, Konjica, poplave su odnele živote i domove.

Srbija je ostala u marginalnim oblastima koje su zahvatali cikloni, pa su izbegute veće štete. 

Ali samo par nedelja ranije, Evropa je doživela ekstremne padavine i poplave mnogo većih razmera, usled oluje Boris

Oluja Boris je, zahvativši područja u Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, samo svojim graničnim delom zahvatila one regione u kojima je prethodno, tokom čitavog leta, vladala ekstremna suša, a u koje spada i Srbija i veći deo Balkana. 

Samim tim, ekstremne suše i poplave su se ove sezone mahom mimiošle u Evropi – ali u oblastima gde su se njihova delovanja preklopila, desile su se posledice udruženog delovanja ovih rastućih klimatskih opasnosti, čemu ćemo u budućnosti sve češće svedočiti.

Mere koje se sprovode kao zaštita od isključivo jedne opasnosti (npr. suše) mogu imati suprotan efekat u slučaju složenih događaja (npr. suše i intenzivne kiše)

Udružena delovanja klimatskih opasnosti su posledica povećane varijabilnosti vremenskih uslova zbog klimatskih promena, i mogu imati znatno veće posledice od dejstva samo jedne vrste esktremnih vremenskih uslova

Ako se uz to doda i neadekvatno upravljanje zemljištem i vodama, očekuju nas visoki rizici po zdravlje i bezbednost stanovništva. Skorašnji događaj u Bosni i Hercegovini, sa više od 20 stradalih, pokazao je koliko je opasno zanemarivanje rastućih ekstremnih vremenskih pojava udruženih sa degradacijom životne sredine.

Ako se udruženi efekti klimatskih opasnosti ne uzimaju u obzir u planiranju mera koje treba da nas zaštite od rastućih klimatskih opasnosti, ishodi mogu biti potpuno pogrešni.

Iz ovog razloga važno je uključivati uvek najnovija naučna istraživanja u ovoj oblasti i imati blisku komunikaciju sa naukom u kreiranju intervencija.

Sa globalnog aspekta kreiranja politika, kada suša i dođe na red kao tema za implementaciju u strategije i politike, fokus je uglavnom na sušnim i polu-sušnim oblastima Zemlje, i to kroz politike u okviru održivog upravljanja zemljištem. 

Sa druge strane, ne prepoznaje se opasnost udruženih efekata suša i intenzivnih padavina, kao ni ogroman uticaj klimatskih promena na degradaciju zemljišta i raspoloživost vodnim resursima. 

Posledice ovog problema mogu biti dalekosežne, jer mere adaptacije na isključivo sušu mogu imati suprotan efekat u odnosu na ovakve složene događaje – na primer ako se kao preporuka u borbi protiv suše izda mera zadržavanja vode u zemljištu, a zatim se na mestu gde se takva mera implementira desi velika količina padavina. 

Udružene efekte na poljima Vojvodine mogli smo čak i da vidimo prošle godine, kada su se desile prašinske oluje a zatim i poplave na njivama. 

Iako Srbija prepoznaje rastuće rizike od klimatskih opasnosti, ne postoji adekvatno sprovođenje mera, čak ni onih dokazano uspešnih

Problem u prepoznavanju rastućih opasnosti od udruženih efekata postoji i na nivou Ujedinjenih nacija, i to najviše u okviru sprovođenja aktivnosti Rio konvencija (tri konvencije koje se bave problemima: klimatskih promena, degradacijom zemljišta i problemom očuvanja biodiverziteta). 

Srbija je u relevantnim međunarodnim organizacijama već nedovoljno prepoznata kada je u pitanju opasnost od suša; o posledicama udruženih suša i padavina nema ni govora.

Srbija i druge zemlje regiona zapravo prepoznaju rastuće probleme suše i rastućeg stepena aridnosti klimatskih uslova, ali i povećanih opasnosti od intenzivnih padavina, rastućih temperatura, oluja, požara, itd. O klimatskim promenama na svojoj teritoriji redovno izveštavaju Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, kroz izveštaje koje prolaze Vlade država. 

Koje su i koliko brzo rastu klimatske opasnosti i klimatska varijabilnost u Srbiji gradjani mogu čak da pročitaju i u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Vlada Republike Srbije usvojila u decembru 2023. godine, a to znači da je ove pojave zvanično i usvojila kao očekivane opasnosti u državi.

Međutim, uprkos tome, ne postoji adekvatno sprovođenje mera koje su do sada pokazale pozitivne rezultate. 

Važno je razumeti da će problem udruženih efekata klimatskih opasnosti rasti do polovine 21. veka i da je to naša nova realnost. 

Efekti globalnih smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte će se videti u drugoj polovini veka, a to znači da postoje dva moguća ishoda: ili će se klimatske promene stabilizovati sa tim novim karakteristikama koje će nastati (toplije sa jačim ektremnim uslovima) ili će nastaviti da se pojačavaju (ubrzanje porasta temperatura i jačanja ekstrema). 

Pošto je „povratak na staro” u ovom trenutku nedostižan cilj, neizbežno je sprovoditi mere da se ovi rizici smanje, a time i da se smanje buduće rastuće štete, a naročito kako bi se sačuvali životi i resursi za život. 

To podrazumeva upravo sprovođenje mera adaptacije na klimatske promene, koje često nisu u fokusu javnosti koliko emisije ugljen-dioksida, ali adaptacija je ta koja ima zadatak da spasi ljude, prirodu i infrastrukturu

Glavni nedostatak u Srbiji i regionu (Bosna i Hercegovina, Crna Gora) jeste upravo zapostavljanje ulaganja u institucije koje su ključne za bezbednost ljudi u uslovima klimatskih promena, kao što su Republički hidrometeorološki zavod i Agencija za zaštitu životne sredine. 

Ne treba zaboraviti da su problemi sa zagađenjem koji postoje takođe pojačani usled posledica klimatskih promena. Kako treba da izgledaju sistemi za praćenje opasnosti i upozoravanje ljudi, pa i samu edukaciju ljudi, može se videti upravo ovih dana kada se Florida sprema za udar uragana Milton. Za kraj još jedan važan uvid: takvi sistemi zahtevaju daleko manja ulaganja nego što su nas do sada koštale posledice klimatskih promena.

klima101.rs

Povezane vijesti

Elektroprivreda BiH počinje da nudi ESCO usluge za instaliranje solarnih elektrana

  Planom poslovanja za period 2025- 2027. godina Elektroprivreda BiH planira ulaganja od 2,1 milijarde konvertibilnih maraka. U okviru investicija po prvi put je planirano...

Hidrometeorološki zavod: Prošla godina najtoplija u istoriji

Foto: Impuls Na globalnom nivou 2024. godina bila je najtoplija ikad izmjerena, saopšteno je iz Hidrometeorološkog zavoda Republike Srpske. U analizi Hidrometeorološkog zavoda navodi se da...

Popular Articles