Kako voda zapravo stiže u šumu?
Autor: Impuls
Jedna od najvažnijih svojstva kopna jeste da se nalazi na višem nivou od mora. Voda zbog gravitacije teče uvijek do najniže tačke, pa bi se tako kontinenti isušili. To se spiječava neprekidnom dopunom zaliha iz oblaka koji se stvaraju iznad mora, da bi uz pomoć vjetrova otišli dalje. Istina, taj mehanizam funkcioniše samo na nekoliko stotina kilometara udaljenosti od obale. Što se ide dalje u kopno, ono postaje suvlje jer se oblaci isprazne od kiše i nestanu. Već poslije šesto kilometara postaje tako suvo da se javljaju prve pustinje. Život bi zapravo bio moguć samo na uskom pojasu na obodu kontinenta, dok bi unutrašnjost bila pusta i suva. Zapravo bi to bilo tako, ali na sreću postoje šume.
One su vid vegetacije s najvećom površinom lista. Po kvadratnom metru šume, u krošnjama se širi dvadeset sedam kvadratnih metara lišća i iglica. Tamo gore se zadržava dio padavina i odmah isparava. Drveće ljeti po kvadratnom kilometru dodatno troši 2.500 kubnih metara vode koju disanjem ispušta u vazduh. Zahvaljujući toj vodenoj pari, ponovo se formiraju oblaci koji idu u kopno i tamo se isprazne. Igra se nastavlja tako da se i najudaljenija područija snabdjevaju vlagom.
Ova vodena pumpa funkcioniše tako dobro da se padavine na nekim velikim područijima Zemlje, kao što je dolina Amazona, čak nekoliko hiljada kilometara u kopno skoro ni po čemu ne razlikuju od onih na obali. Jedini preduslov je da sistem postoji do najudaljenijeg dijela šume. On se urušava prije svega u nedostatku prvog elementa, dakle priobalne šume. Istraživači su ustanovili da se cijeli proces prekida kada se posijeku priobalne šume.
Iz knjige „Tajni život drveća“ autora Petera Volebena