Foto: Pablo Merchan Montes/ Unsplash
Mnogi od nas započinju svoje jutro šoljicom kafe i gotovo svi volimo da uživamo u ćaskanju sa svojom porodicom ili najdražim prijateljima uz šoljicu ovog napitka, ili čaja. Ono u čemu svi uživamo je i parče omiljene čokoladne torte, sladoleda ili neke druge poslastice. Ali, da li smo se ikada zapitali kako nastaju sve te namirnice koje koristimo svakodnevno? Da li znamo tačno kako se uzgaja kakao, kafa, čaj, pamuk, banane – ko i kako gaji i ubira polodove biljaka i kako se one potom prerađuju, pre nego što stignu do supermarketa i naših stolova? Kakvi su uslovi rada radnika na tim plantažama?
Većina nas ne zna da često nesvesno podržavamo velike multinacionalne korporacije i trgovinske lance koji ostvaruju ogroman profit, dok sa druge strane mali proizvođači i radnici dobijaju mizernu nadoknadu za svoj težak i mukotrpan rad. Činjenica je da danas u vremenu kada je tehnologija toliko napredovala i umanjila težak fizički rad ljudi u razvijenim zemljama sveta, siromašne zemlje na prostoru Azije, Afrike i Latinske Amerike se i dalje suočavaju sa problemom dečijeg rada. U istraživanju koje je sproveo Univerzitet u Čikagu, zabeleženo je da na afričkim plantažama kakaovca, biljke od koje se proizvode kakao i čokolada, radi oko 2 miliona dece uzrasta od 5 do 17 godina. Uslovi rada odraslih nisu ni malo bolji: plate su nedovoljne za dostojanstven život, radnici često nemaju zdravstvenu zaštitu niti zaštitu na radu, slobodne dane i ugovor o radu koji im garantuje radna prava. Takođe, takve plantaže predstavljaju posebnu ekološku opasnost po živi svet, vodu i zemljište jer se u komercijalnoj poljoprivredi upotrebljava velika količina hemikalija, a često se ne sprovode adekvatne mere zaštite životne sredine.
Sa ciljem rešavanja ovog globalnog problema krajem 1980-tih godina postavljeni su temelji novog društvenog pokreta pod nazivom Fairtrade (pravedna trgovina). Godine 1997., osnovana je međunarodna organizacija Fairtrade International. Ovo neprofitno udruženje okuplja male proizvođače, radnike i poljoprivrednike u organizovana udruženja koja su povezana i međusobno sarađuju, sa područja tri regiona: Afrike i Bliskog istoka, Azije i Pacifika, Latinske Amerike i Kariba.
Logo Fairtrade international sertifikata.
Fairtrade pristup u proizvodnji omogućava poljoprovrednicima da imaju veću kontrolu nad svojim životom i da sami odlučuju kako će investirati u budućnosti. Fairtrade pristup omogućava radnicima da ostvaruju zaradu za siguran i dostojanstven život svoje porodice. Tako se smanjuje rizik od siromaštva, a deci se pruža mogućnost da se školuju i imaju srećnije detinjstvo. Mali proizvođači se osnažuju, i udruženi imaju veće šanse da plasiraju svoje kvalitetne proizvode na međunarodno tržište.
Fairtrade ekonomija se zasniva na 10 osnovnih principa: mogućnosti za male proizvođače koji se nalaze u nepovoljnom položaju, transparentnost i odgovornost, pravedne prakse, pravedna naknada za rad, bez dečijeg i prinudnog rada, bez diskriminacije, rodna ravnopravnost, sloboda udruživanja, adekvatni radni uslovi, unapređenje kapaciteta, promocija Fair Trade koncepta i poštovanje životne sredine.
Šta ja kao pojedinac mogu da uradim da bih podržao/la Fairtrade proizvođače? Odgovor na ovo pitanje je jednostavan: kad god si u mogućnosti kupi Fairtrade proizvode!
Fairtrade proizvodi su prepoznatljivi po svom zaštitom znaku, odnosno imaju utisnut Fairtrade logo na sebi čime se garantuju prava i obaveze sprovedeni sertifikacijom od strane organizacije Fairtrade International. U Srbiji su ovaki proizvodi manje zastupljeni, ali se mogu pronaći u specijalizovanim radnjama, prodavnicama zdrave hrane i većim supermarketima. Od proizvoda najdostupniji su nam pravedna (Fairtrade) čokolada (i kakao), kafa, čaj i neke druge namirnice.
Prednost pravedenih proizvoda prepoznata je u zemljama kao što su Nemačka, Velika Britanija, Švajcarska i Holandija, pa se iz godine u godinu povećava prodaja artikala sa ovom oznakom. Potrebno je da i mi stavimo do znanja trgovinskim lancima u Srbiji da želimo veći izbor fer namirnica.
Važno je shvatiti da kao potrošači imamo moć da utičemo na tržište, te da zahtevamo namirnice iz održive proizvodnje koja ne zagađuje prirodu i poštuje prava radnika, a koja se pre svega ne zasniva na dečijem radu.
Autorka teksta: Milica Lukić – plavoizeleno.rs